ЗОРА СРПСКЕ МАТЕМАТИКЕ

Методички аспекти наставе математике IV (2021) (стр. 13-28)
 

АУТОР(И): Мирко Дејић 

Е-АДРЕСА: mirko.dejic@uf.bg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MANM4.013D

САЖЕТАК:

Сами почеци српске историје и науке, од досељавања Срба на Балкан па до X века, сазнају се из списа насталог у X веку од византијског цара Константина VII Порфирогенита (905–959). Према овој званичној историји, Срби су дошли на Балкан у VII веку. Но, постоји и она друга, алтернативна историја, која нас учи да је Балкан прадомовина Срба, ту су преко 12.000 го- дина и њиховом сеобом на север (пре око 4000 година) настају сви данашњи Словени, па и Руси. Сходно изнетим схватањима, српска писменост, а самим тим и математичка, или настаје релативно касно, са доласком Ћирила и Ме- тодија (IX век), или је најстарија на свету. У раду разматрамо како су стари Срби писали цифре, мале и велике бројеве, које су имали новчане јединице и јединице за мере, на чему су записивали бројеве, када су настале прве мате- матичке књиге, како је Србин Лазар Хиландарац 1404. године направио први механички сат у Русији итд.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

нумерација, велики бројеви, мере, новац, сат.

ЛИТЕРАТУРА:

Амосов, А. А. (1998). Лицевой летописный свод Ивана Грозного. Комплек- сное кодикологическое исследование, Москва: Едиториал УРСС.

Благојевић, М. (1989). Србија у доба Немањића, Београд: IRO БЕОГРАД.

Бубало, Ђ., Крестић, П. (2016). Владари Србије, Београд: Младинска књига. Вујисић, Ж., Дејић, М., Зељић, М. (2011). Развој методике основношкол-

ске наставе рачунице у Кнежевини (Краљевини) Србији у XIX веку, у: Из исто- рије наставе математике у основним и средњим школама у Србији, Београд: Педагошки музеј, 41–96.

Дејић, М. (2014а). How the old Slavs (Serbs) wrote numbers, Journal: BSHM Bulletin: Journal of the British Society for the History of Mathematics, Vol. 29, No. 1, 2–17.

Дејић, М. (2014б). Математички и методички почеци код Срба, у: В. Ми- лисављевић (ур.), Наука и глобализација, Том 3, Источно Сарајево: Филозоф- ски факултет, 33–47.

Дејић, М., Ћебић, С. (2015). Најстарији руски (словенски) математички рукопис, дело монаха Кирика, Иновације у настави, Вол. 28, бр. 2, Београд: Учитељски факултет, 79–88.

Девиде, В. (1975). Одакле долазимо, гдје смо и камо идемо као математи- чари, Математика, 4, 5–15.

Dugas, R. (1961). La Mathématique objet de culture et outil de travail, Paris.

Елезовић, Г. (1935). Речник косовско-метохијског дијалекта 1–2, Београд: Српска краљевска академија.

Јашовић, Г. (2011). Простор, време, небо, мере и мерила у говору Угљара код Косова Поља и у речнику Глише Елезовића, Зборник радова конференције

„Развој астрономије код Срба VI”, бр. 10, Београд: Астролошко друштво „Руђер Бошковић”, 827–843.

Пешић, Р. (1995). Винчанско писмо (приредила Весна Пешић), Београд: Пешић и синови.

Скарић, В. (1929). Старо рударство и техника у Србији, Београд: Заду- жбина Милана Кујунџића.

Ћирковић, С. (1977). Мере у средњовековном рударству Србије и Босне, Зборник Хисторијског института Југославенске академије знаности и умјет- ности, Вол. 8.

Ћирковић, С. (1974). Мере у средњовековној српској држави, Мере на тлу Србије кроз векове, Београд.

http://www.rasen.rs/2017/03/anatolij-kljosov-otkud-su-se-pojavili- sloveniindoevropljani-odgovor-daje-dnk-genealogija/

www.vaseljenska.com/…/srbica-odbrana-pisma-kao-obelezja-nacionalne- kulture/