XXI vek – vek usluga i uslužnog prava (2020), str. 461-474
AUTOR(I): Marija Milojević
DOI: 10.46793/XXIv-11.461M
SAŽETAK:
U ovom radu autor teorijski obrađuje tradicionalne pojmove građanskog prava u nekom novom svetlu, sa aspekta krivičnog materijalnog i procesnog prava. Pojam štete prouzrokovane krivičnim delom samo je „druga strane iste medalje“, jedan vid nastanka štete. U ovom slučaju ista radnja krivičnog dela prouzrokuje dve posledice ili bolje rečeno jednu negativnu promenu u realnom svetu zbog koje pravni sistem aktivira dva mehanizma reagovanja-krivičnopravni i građanskopravni. S jedne strane, dolazi do nastanka krivičnog dela koji pokreće mehanizam zaštite privatnih, državnih i društvenih dobara i vrednosti- krivični postupak čiji je cilj izricanje krivične sankcije. S druge strane, nastala šteta se po principu građanskog prava nadoknađuje oštećeniku putem instituta imovinskopravnog zahteva koji se može ostvariti u krivičnom ili parničnom postupku. Analiziraju se pojmovi u neraskidivom sadejstvu kao što su: pojam građanskopravnih delikata i deliktne odgovornosti, pojam i vrste štete prouzrokovane krivičnim delom, razgraničenje pojma štete i posledice krivičnog dela. Autor se osvrće i na način realizacije naknade štete i na krug lica koja mogu biti odgovorna za štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
Navedeni rad biće prvi u nizu radova u kojima će se autor baviti problemom realizacije naknade štete u krivičnom, preko parničnog pa sve do izvršnog postupka i spornim pitanjima koja se tom prilikom javljaju (zastarelost potraživanja naknade štete, lica koja su odgovorna za štetu i lica koja mogu biti titulari imovinskopravnog zahteva, adekvatnost postupka u kojem se imovinskopravni zahtev ostvaruje, sredstva izvršenja novčanog potraživanja naknade štete izazvane krivičnim delom i sl.).
KLJUČNE REČI:
šteta prouzrokovana krivičnim delom, materijalna šteta, nematerijalna šteta, građanskopravni delikt, deliktna odgovornost, posledica krivičnog dela, imovinskopravni zahtev, nadoknada štete.