XXI век – век услуга и услужног права (2020), стр. 15-22
АУТОР(И): Биљана Гавриловић
DOI: 10.46793/XXIv-11.015G
САЖЕТАК:
Предмет анализе је уговор о најму према Српском грађанском законику од 1844. године. Дефиниција уговора о најму из СГЗ-а обухватала је два уговора: уговор о служби и уговор о делу. Осим тога, уговор о најму је имао и функцију уговора о раду, с обзиром да он није био посебно регулисан. Својеврсни Закон о радним односима донет је три године након СГЗ-а; то је била Уредба о еснафима. Међутим, њоме су били регулисани само радни односи занатлија и трговаца. Стога, до доношења Закона о радњама, од 1910. године, уговор о најму из СГЗ-а је, једна од најважнијих форми за правно уобличавање радних односа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
уговор о најму, Српски грађански законик, уговор о раду