ДЕТЕ-ИСТРАЖИВАЧ – АКТИВНИ УЧЕСНИК У СВОМ РАЗВОЈУ

Узданица XVII 2 (2020), (стр. 295-311)

АУТОР(И): Ирена Б. Голубовић-Илић

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf 

DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.20

САЖЕТАК:

Реформа и подршка развоју и учењу деце предшколског узраста постале су, захваљујући новим научним сазнањима, приоритет образовних политика у многим земљама света, па и у Србији. Рано детињство је формативни период живота у коме индивидуа са највише енергије, истрајности и ентузијазма развија своје потенцијале и овладава сложеним процесима, вештинама и навикама. Задатак одраслих је да деци обезбеде адекватну и подстицајну средину у којој ће моћи да стекну искуства, истражују, експериментишу, проверавају и откривају уз истовремено прожимање игре и учења. Коришћењем дескриптивне методе и поступком анализе садржаја у раду објашњавамо суштину савремених стратегија поучавања деце, промену улога учесника у васпитно-образовном раду и наводимо неопходне услове за примену истраживачких активности. Део рада представљају примери истраживачких активности у области Упознавања околине (садржаји о биљкама) којима се илуструје подршка добробити детета кроз делање, што чини предности и потенцијале таквог начина рада неоспорним. Наведени примери могу послужити васпитачима, студентима ‒ будућим васпитачима и родитељима као идеје и модели за креирање сличних активности када су у питању садржаји о ваздуху, води, електрицитету, магнетизму, звуку, светлости и сл., али и садржаји других васпитно-образовних области.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

ете, васпитач, истраживачке активности, предшколски узраст

ЛИТЕРАТУРА:

  • Доган, Симсар (2018): Y. Dogan, A. Simsar, Preschool Teachers’ Views on Science Education, the Methods They Use, Science Activities, and the Problems They Face, International Journal of Progressive Education, 14(5), 57–76.
  • Голубовић-Илић, Ћирковић-Миладиновић (2015): И. Голубовић-Илић,
    И. Ћирковић-Миладиновић, Мишљење учитеља о истраживачким активностима у настави природе и друштва, Учење и настава, Klett друштво за развој образовања, год. I, 4, 741– 754.
  • Голубовић-Илић, Јаковљевић, Цекић-Јовановић (2015): И. Голубовић-Илић, А. Јаковљевић, О. Цекић-Јовановић, Маша и Раша – Свет око нас, уџбеник за први разред основне школе, Београд: Klett.
  • Голубовић-Илић (2017): И. Голубовић-Илић, Истраживачке активности у настави природе и друштва, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу.
  • Голубовић-Илић, Ћирковић-Миладиновић (2020): I. Golubović-Ilić, I. Ćirković–Miladinović, Learning science in preschool by using research approach, Acta Didactica Napocensia, 13(1), 77–86.
  • Иванковић (2006): Б. Иванковић, Методика упознавања околине са елементима основа природних наука, Сремска Митровица.
  • Калери (2004): М. Kallery, Early years teachers’ late concerns and perceived needs in science: an exploratory study, European Journal of Teacher Education, 27 (2), 147–165.
  • Каменов (2007): Е. Каменов, Опште основе предшколског програма: Модел Б, Нови Сад: Драгон.
  • Копас-Вукашиновић (2006): Е. Копас-Вукашиновић, Улога игре у развоју деце предшколског и млађег школског узраста, Зборник Института за педагошка истраживања, 38 (1), 174–189.
  • Копас-Вукашиновић, Савић (2020): Е. Kopas-Vukašinović, V. Savić, Designing curriculum content as a factor of education quality, Узданица – часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке науке, Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, XVII/1, 261–271.
  • Ворт (2010): K. Worth, Science in early childhood classrooms: content and process, Early Childhood Research & Practice, Vol. 12, No. 2, Collected papers from the SEED (STEM in Early Education and Development) Conference, University of Illinois at Urbana- Champaign, https://ecrp.illinois.edu/beyond/seed/worth.html.
  • Павловић-Бренеселовић, Крњаја (2017): Д. Павловић-Бренеселовић, Ж. Крњаја, Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања и образовања, Филозофски факултет Универзитета у Београду: Институт за педагогију и андрагогију.
  • Николић-Максић, Љујић (2012): Т. Николић-Максић, Б. Љујић, О игри у одраслом добу и њеним образовним импликацијама, Андрагошке студије, бр. 2, Филозофски факултет Београд: Институт за педагогију и андрагогију, 103–124.
  • Ватерс и др. (2001): J. Watters, C. Diezmann, S. Grieshaber, J. Davis, Enhancing science education for young children: A contemporary initiative, Australian Journal of Early Childhood, 26(2), 1–7.
  • Ларм, Џарос (2017): B. Larm, A. Jaros, The art of scientific thinking: Why science is important for early childhood development, Michigan State University Extension – January 20, 2017, https://www.canr.msu.edu/news/art_of_scientific_thinking_in_early_childhood_development
  • Харлен (2010): W. Harlen, Principles and big ideas of science education, College Lane, Hatfield: Association for Science Education.
  • Михајловић, Михајловић (2011): H. Михајловић, Љ. Михајловић, Методика упознавања околине, Крушевац: Висока школа струковних студија за васпитаче, Пирот: Cicero.
  • Јењић, Драгић (2016): С. Јењић, Ж. Драгић, Истраживачки рад ученика у пројектној настави природе и друштва, Учење и настава, II/3, Klett друштво за развој образовања, 547–570.
  • Цвјетићанин, Сегединац (2009): С. Цвјетићанин, М. Сегединац, Мини-пројекти у настави познавања природе, зборник радова Европске димензије промена образовног система у Србији, књига 5, Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за педагогију, 251– 269.
  • Шефер (1997): J. Шефер, Евалуација ефеката учења научно-истраживачких поступака кроз групни рад у настави, Настава и васпитање, бр. 5, 591–609.
  • Загорац (2006): И. Загорац, Игра као цјеложивотна активност, Методички огледи, 13 (1), 69–80.
  • Основе програма (2018): Опште основе предшколског васпитања и образовања, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf