АУТОР(И): Маја М. Димитријевић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.14
САЖЕТАК:
У раду се разматра на који начин појединости из уметничког простора усмеравају читалачку рецепцију ликова и догађаја у Андрићевој приповеци „Злостављање” (1946). На „језику просторних односа” тумачи се етичко-психолошка димензија породичних релација и проблематика разарања брачне институције у карактеристичном социокултурном контексту. У центру истраживачкe пажње нашла се комплексна унутрашња дескрипција ликова, где битну улогу имају просторне супротности на вертикалној оси (горе–доле), а посебно опозиције у хоризонталној равни (унутра–споља). У уметничком склопу Андрићеве приповетке кућа постаје метафора за помирене крајности – жељено и остварено, недозвољено и допуштено. С друге стране, кућни простор има и топофобијску конотацију и у њему се генерише идеја о бекству или смрти, што је за главну јунакињу једнако ослобађању и коначном спасењу. Закључак је да структура простора представља једно од главних изражајних средстава и непосредно утиче на карактеризацију и трансформацију/деформацију ликова у приповеци „Злостављање”.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Иво Андрић, „Злостављање”, књижевни лик, простор, просторни односи, топофобија
ЛИТЕРАТУРА:
- Бужињска, Марковски (2009): А. Bužinjska, M. P. Markovski, Književne teorije XX veka, Beograd: Službeni glasnik.
- Вучковић (1974): R. Vučković, Velika sinteza, Sarajevo: „Svjetlost”.
- Димитријевић (2011): М. Димитријевић, Карактеризација јунака елементима простора у књижевним текстовима за децу, Савремена проучавања језика и књижевности, књига 2, Крагујевац: ФИЛУМ, 447–454.
- Димитријевић (2012): М. Димитријевић, Једна те иста бескрајна прича, Свеске Задужбине Иве Андрића, 29/12, Београд: Задужбина Иве Андрића, 260–281.
- Јандрић (1982): Lj. Jandrić, Sa Ivom Andrićem, Sarajevo: IRO „Veselin Masleša”.
- Леовац (1979): С. Леовац, Приповедач Иво Андрић, Нови Сад: Матица српска.
- Лотман (976): J. Lotman, Struktura umetničkog teksta, Beograd: Nolit.
- Лотман (1993): J. Lotman, Umetnički prostor u Gogoljevoj prozi, Beograd: Treći program, 96/99, 263–310.
- Микић (2005): Р. Микић, Прича, сан и манифест. Један поглед на Дневник о Чарнојевићу, у Књига о Црњанском, Београд: Српска књижевна задруга, 98–129.
- Пантић (1999): M. Pantić, Modernističko pripovedanje, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Пантић (2009): М. Пантић, Неизгубљено време, Београд: Службени гласник.
- Петковић (1988): Н. Петковић, Два српска романа, Београд: Народна књига.
- Петковић (2010): Н. Петковић, На извору живе воде, Београд: Завод за уџбенике.
- Радоњић (2016): Г. Радоњић, Андрић и традиција свјетске приповјетке: тема подвојеност лика, Зборник Матице српске за књижевност и језик, LXIV/3, Нови Сад, 731–741.
- РСЈ (2007): Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
- Рот (2004): N. Rot, Znakovi i značenja: verbalna i neverbalna komunikacija, Beograd: Plato.
- Русе (1993): Ж. Русе, Облик и значење, Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књиж. З. Стојановића.
- Фараго (2007): K. Farago, Dinamika prostora, kretanje mesta: studije iz geokulturalne naratologije, Novi Sad: Stylos.
- Флоренски (2013): P. Florenski, Prostor i vreme u umetničkim delima, Beograd: Službeni glasnik.
- Гербран, Шевалије, (2004): A. Gerbran, Ž. Ševalije, Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi, Novi Sad: Stylos – Kiša.