AUTOR(I): Svetlana Ž. Babović
E-ADRESA:
DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.10
SAŽETAK:
Predmet ovog istraživanja predstavljaju ruske i srpske poslovice ekscerpirane iz zbornika ruskih poslovica V. I. Dalja i zbornika srpskih poslovica V. S. Karadžića koje ulaze u konceptčast, koji se smatra jednim od važnijih etnokulturnih koncepata u ruskoj i srpskoj lingvokulturi. Da bi nacionalno-specifični koncepti bili shvaćeni i upoređivani, potrebno ih je posmatrati makar u dva različita jezika. Shodno tome, primarni zadatak ovog rada je rekonstrukcija koncepta časti i izdvajanje lingvokulturoloških osobenosti u poimanju časti kod ruskog i srpskog naroda. Metodom konceptualne analize ruskih i srpskih poslovica pokušaćemo da ukažemo na sličnosti i razlike u poimanju časti kod govornika ruskog i srpskog jezika, a budući da se analiza vrši na korpusu dva jezika, koristićemo se i metodom komparativne analize. Analiza za krajnji cilj ima otkrivanje lingvokulturološke, kao i estetske vrijednosti ruskih poslovica i njihovih prevodnih korespondenata i njihovo mjesto u jezičkoj slici svijeta dva posmatrana bliskosrodna naroda.
KLJUČNE REČI:
koncept, poslovica, čast, lingvokulturologija, mikrokoncept, obraz, ruski jezik, srpski jezik
LITERATURA:
- Apresjan (2006): Ю. D. Apresяn (otv. red.), Яzыkovaя kartina mira i sistemnaя leksikografiя, Moskva: Яzыki slavяnskoй kulьturы.
- Askoljdov-Aleksejev (1997): S. A. Askolьdov, Koncept i slovo, Russkaя slovesnostь: ot teorii slovesnosti k strukture teksta, Antologiя, pod. red. prof. V. P. Neroznaka, Moskva: Яzыki russkoй kulьturы, 267–279.
- Dimitrijević (2015): I. Dimitrijević, Verbalizacija koncepta časti i poštenja u srpskom jeziku, doktorska disertacija, Novi Sad.
- Jovanović (2006a): J. Jovanović, Knjiga srpskih narodnih poslovica I, Beograd: Čigoja.
- Jovanović (2006b): J. Jovanović, Knjiga srpskih narodnih poslovica II, Beograd: Čigoja.
- Lihačev (1997): D. S. Lihačev, Konceptosfera russkogo яzыka, Russkaя slovesnostь: ot teorii slovesnosti k strukture teksta, Antologiя, pod. red. prof. V. P. Neroznaka, Moskva: Academia, 280–287.
- Milosavljević (2019a): T. Milosavljević, Verbalizacija koncepta čast na jezičkoj slici sveta Kuča,Srpsko jezičko i književno nasljeđe na prostoru današnje Crne Gore. Srpski jezik i književnost danas,Zbornik radova sa Drugog međunarodnog naučnog skupa održanog u Podgorici 26–28. maja 2017, Podgorica: Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori.
- Milosavljević (2019b): T. Milosavljević, Koncept gostoprimstvo u jezičkom saznanju srpskog naroda (na primerima iz Vukove građe),Savremeni tokovi u nauci o jeziku i književnosti, Tematski zbornik radova, knj. 2, Niš: Nauka i savremeni univerzitet 8, 43–57.
- Pejanović (2008): A. Pejanović, Etnokulturni koncept rod uGorskom vijencu, Slavistika, knj. XII, Beograd: Slavističko društvo Srbije, 298–308.
- Pejanović (2009): A. Pejanović, Etnokulturni koncept čast uGorskom vijencu,Glasnik Odjeljenja umjetnosti CANU,knj. 27, Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, 85–101.
- Pejanović (2009): A. Pejanović, Konceptualni status lekseme obraz u srpskoj frazeologiji, Naučni sastanak slavista u Vukove dane,39/1, Beograd: Filološki fakultet, 405–415.
- Pejanović (2010): A. Pejanović,Frazeologija Gorskog vijenca: Frazeološki žanrovi. Kulturni koncepti. Ruski prevodi,Podgorica:Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
- Ristić (2015): S. Ristić,Gramatički i kognitivni aspekti leksičkog značenja, Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
- Sikevič (1999): Z. V. Sikevič,Sociologiя i psihologiя nacionalьnыh otnošeniй, Sankt-Peterburg: Izdatelьstvo Mihaйlova V. A.
- Srpske slave i verski običaji(2003): Šabac: Glas crkve.
- Stepanov (1997): Ю. S. Stepanov,Konstantы. Slovarь russkoй kulьturы, Moskva: Яzыki russkoй kulьturы.
- Terina (2007): S. V. Terina,Drevnerusskiй koncept čestь i ego яzыkovaя reprezentaciя v letopisi „Povestь vremennыh let”, dis. kand. filol. nauk, Tolьяtti.
- Tkačenko (2005): O. V. Tkačenko,Fenomen česti v evropeйskoй i russkoй kulьture (filosofskoantropologičeskiй analiz), Rostov n/D: Izd-vo Severo-Kavkazskogo naučnogo centra vыsšeй školы.