АУТОР(И): Светлана Ж. Бабовић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.10
САЖЕТАК:
Предмет овог истраживања представљају руске и српске пословице ексцерпиране из зборника руских пословица В. И. Даља и зборника српских пословица В. С. Караџића које улазе у концепт част, који се сматра једним од важнијих етнокултурних концепата у руској и српској лингвокултури. Да би национално-специфични концепти били схваћени и упоређивани, потребно их је посматрати макар у два различита језика. Сходно томе, примарни задатак овог рада је реконструкција концепта части и издвајање лингвокултуролошких особености у поимању части код руског и српског народа. Методом концептуалне анализе руских и српских пословица покушаћемо да укажемо на сличности и разлике у поимању части код говорника руског и српског језика, а будући да се анализа врши на корпусу два језика, користићемо се и методом компаративне анализе. Анализа за крајњи циљ има откривање лингвокултуролошке, као и естетске вриједности руских пословица и њихових преводних кореспондената и њихово мјесто у језичкој слици свијета два посматрана блискосродна народа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
концепт, пословица, част, лингвокултурологија, микроконцепт, образ, руски језик, српски језик
ЛИТЕРАТУРА:
- Апресјан (2006): Ю. Д. Апресян (отв. ред.), Языковая картина мира и системная лексикография, Москва: Языки славянской культуры.
- Аскољдов-Алексејев (1997): С. А. Аскольдов, Концепт и слово, Русская словесность: от теории словесности к структуре текста, Антология, под. ред. проф. В. П. Нерознака, Москва: Языки русской культуры, 267–279.
- Димитријевић (2015): И. Димитријевић, Вербализација концепта части и поштења у српском језику, докторска дисертација, Нови Сад.
- Јовановић (2006а): Ј. Јовановић, Књига српских народних пословица I, Београд: Чигоја.
- Јовановић (2006б): Ј. Јовановић, Књига српских народних пословица II, Београд: Чигоја.
- Лихачев (1997): Д. С. Лихачев, Концептосфера русского языка, Русская словесность: от теории словесности к структуре текста, Антология, под. ред. проф. В. П. Нерознака, Москва: Academia, 280–287.
- Милосављевић (2019а): Т. Милосављевић, Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча, Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас, Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26–28. маја 2017, Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
- Милосављевић (2019б): Т. Милосављевић, Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе), Савремени токови у науци о језику и књижевности, Тематски зборник радова, књ. 2, Ниш: Наука и савремени универзитет 8, 43–57.
- Пејановић (2008): А. Пејановић, Етнокултурни концепт род у Горском вијенцу, Славистика, књ. XII, Београд: Славистичко друштво Србије, 298–308.
- Пејановић (2009): А. Пејановић, Етнокултурни концепт част у Горском вијенцу, Гласник Одјељења умјетности ЦАНУ, књ. 27, Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности, 85–101.
- Пејановић (2009): А. Пејановић, Концептуални статус лексеме образ у српској фразеологији, Научни састанак слависта у Вукове дане, 39/1, Београд: Филолошки факултет, 405–415.
- Пејановић (2010): А. Пејановић, Фразеологија Горског вијенца: Фразеолошки жанрови. Културни концепти. Руски преводи, Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности.
- Ристић (2015): С. Ристић, Граматички и когнитивни аспекти лексичког значења, Београд: Институт за српски језик САНУ.
- Сикевич (1999): З. В. Сикевич, Социология и психология национальных отношений, Санкт-Петербург: Издательство Михайлова В. А.
- Српске славе и верски обичаји (2003): Шабац: Глас цркве.
- Степанов (1997): Ю. С. Степанов, Константы. Словарь русской культуры, Москва: Языки русской культуры.
- Терина (2007): С. В. Терина, Древнерусский концепт честь и его языковая репрезентация в летописи „Повесть временных лет”, дис. канд. филол. наук, Тольятти.
- Ткаченко (2005): О. В. Ткаченко, Феномен чести в европейской и русской культуре (философскоантропологический анализ), Ростов н/Д: Изд-во Северо-Кавказского научного центра высшей школы.