МОТИВИ ГОРДОСТИ И ПРАШТАЊА У МАНОВОМ РОМАНУ ЈОСИФ И ЊЕГОВА БРАЋА СА ОСВРТОМ НА БИБЛИЈСКО-АПОКРИФНЕ СПИСЕ

Узданица XVII 1 (2020), (стр. 97-113)

АУТОР(И): Јелена Ђ. Гојић

Е-АДРЕСА:

Download Full Pdf 

DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.1.5

САЖЕТАК:

У раду се истражује развој мотива гордости и праштања у лику Прекрасног Јосифа на основу текстуалних предложака који имају упориште у библијско-апокрифним списима и другом делу тетралогије Томаса Мана Млади Јосиф. Старозаветна прича о Прекрасном Јосифу описана је у свега неколико глава у Књизи постања Светог писма, али, поред ње, списи који сведоче о напаћеном Јосифу и његовом успону на животном путу налазе се у неколико верзија апокрифа у којима се из више перспектива сагледава Јосифов живот. Томас Ман се враћа на причу о Јосифу и обликује је на свој начин, при чему преиначава овај библијски лик у једну посве комплексну личност. Компаративном анализом долази се до закључка да Томас Ман гордост и праштање поставља као централне елементе у развоју Јосифове личности, при чему се гордост у лику Јосифа не појављује у библијско-апокрифним списима. Мотив опроста присутан је пак у свим текстовима. Међутим, у библијско-апокрифним списима, мотив опроста појачава врлине Прекрасног Јосифа, док код Томаса Мана има кључну улогу у приказивању његовог преображаја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Томас Ман, Јосиф и његова браћа, Млади Јосиф, апокрифи, прекрасни Јосиф, гордост, опраштање

ЛИТЕРАТУРА:

  • ђелковић, Пајић (2011): Маја Анђелковић, Сања Пајић, Прича о Прекра
    сном Јосифу: заједничка тема српске црквене литературе и сликарства прве половине 18. века, у: Д. Бошковић, М. Анђелковић (ур.), Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 263–281. COBISS.SRID 514350766
  • Глушчевић (1970): Zoran Gluščević, Tomas Man, Jedno putovanje u središte mita, u: Mit, književnost i otuđenje, Beograd: Zodijak.
  • Даничић, Караџић (1992): Ђуро Даничић, Вук Стефановић Караџић, Свето писмо Старога и Новога завјета, Београд: Британско и инострано библијско друштво.
  • Хајмендал (1998): Hans Dieter Heimendahl, Kritik und Verklärung. Studien zur Lebensphilosophie Thomas Manns in „Betrachtungen eines Unpolitischen”, „Der Zauberberg”, „Goethe und Tolstoi” und Joseph und seine Brüder, Würzburg: Königshausen & Neumann.
  • Институт за филм и слику (2012): FWU Institut für Film und Bild, Joseph und seine Brüder. Didaktische FWU-DVD, München: Das Medieninstitut der Länder. Преузето 4. 2. 2018. са сајта: http://avmat.datenbankbildungsmedien.net/vmat?nr=108829&s=P&labin
    r=108829&pid=3mhu9dk7hbajprfdg0vjlcv146.
  • Јовановић (2005): Томислав Јовановић, Апокрифи старозаветни према српским преписима, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
  • Кордић (1975): Радоман Кордић, Психолошка вредност књижевног јунака („Легенда о Јосипу” Томаса Мана), у: Археологија књижевног дела, Београд: Просвета.
  • Клерико (2004): Mona Clerico, Welt – Ich – Sprache. Philosophische und psychoanalytische Motive in Thomas Manns Tetralogie „Joseph und seine Brüder”. Würzburg: Königshausen & Neumann.
  • Мелетински (1983): Eleazar Miosevič Meletinski, Poetika mita, Beograd: Nolit.
  • Педерин (2008): Ivan Pederin, Thomas Mann: Judeo-krišćanski roman o starozavjetnom Josipu, Crkva u svijetu, god. 43, br. 4, Split: Katoličko bogoslovni fakultet Sveučilišta u Splitu, 508‒525. Преузето 4. 2. 2018. са сајта: https://hrcak.srce.hr/file/55157.
  • Стојановић (1997): Драган Стојановић, Свечани час приповести. Јосиф и
    његова браћа, у: Парадоксални класик Томас Ман, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Тартаљa (1986): Ivo Tartalja, Mitsko, tipsko i komično, Polja, god. 32, br. 324, Novi Sad: UDS, NIŠJP „Dnevnik”, 65‒67. Преузето 17. 2. 2018. са сајта: http://polja.rs/wp-content/uploads/2017/09/Polja-324-13-15.pdf