АУТОР(И): Сања П. Перић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.1.2
САЖЕТАК:
У раду се анализирају гозбене слике у романима српских реалиста 19. века, Симе Матавуља и Стевана Сремца, при чему је фокус на односу гозбених слика и јунака који у гозби (не) уживају. Вишезначност и вишеслојност гастрономских тема у анализираним романима отвара питање о функционалности гозбених слика и видовима њиховог испољавања, како на микроплану књижевног дела, тако и у ширем контексту европске књижевности. Као посебно значајно испоставља се Раблеово дело и Бахтинова анализа гозбених слика у роману и народној култури средњег века и ренесансе. Служећи се компаративном методом и методом close reading анализирамо активан или пасиван однос Матавуљевих и Сремчевих јунака према јелу и пићу, као и начин на који се такви односи граде у наративној структури романа. Слике обиља снажно утичу на позиционирање јунака, како у делу Бакоња фра Брне, где се у вези са обиљем уочава и топос земље дембелије, тако и у роману Поп Ћира и поп Спира где се јасније издвајају опозиције иманентне гозбеним сликама: „имати‒немати” и „природно‒вештачко”, односно „дома-ће‒страно”. Циљ рада је указивање на многоструке функције и значај гозбених слика у анализираним романима како би се отвориле могућности за нова тумачења ових дела.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
храна, пиће, комика, реализам, гозбене слике, хумор, Франсоа Рабле
ЛИТЕРАТУРА:
- Бахтин (1978): Mihail Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, Beograd: Nolit.
- Бечановић (2006): Татјана Бечановић, Инфантилна тачка гледишта као извор хумора у Матавуљевом роману Бакоња фра Брне, Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 35, Београд: Међународни славистички центар, 221‒233.
- Вукићевић (2003): Драгана Вукићевић, Огледи о српском реализму, Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”.
- Иванић (1990): Душан Иванић, Модели књижевнога говора, Београд: Нолит.
- Иванишевић (2011): Jelena Ivanišević, Lačan ne haje toliko za ljubav: Gastronomija Dunda Maroja između srednjovjekovlja i renesanse, Anali Dubrovnik, 49, 9‒25.
- Иконић (2013): Ивана Иконић, Калорије из Српског кувара на трпези Поп Ћире и поп Спире, Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, 3, Нови Сад: Филозофски факултет, 117‒130.
- Кашанин (2004): Милан Кашанин, Судбине и људи: огледи о српским писцима, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Лазичић (2009): Горан Лазичић, Смех (не) гоји (о природи комичног и калоричног у романима Стевана Сремца Поп Ћира и поп Спира и Ивкова слава), Градина, XLV, 28, Ниш: Културно-просветна заједница општине, 151‒156.
- Ле Гоф (1993): Žak Le Gof, Srednjovjekovni imaginarij: eseji, Zagreb: Izdanja Antibarbarus.
- Максимовић (2003): Горан Максимовић, Тријумф смијеха, Ниш: Просвета.
- Павловић (2016): Павле Павловић, Гозбене слике у европском роману деветнаестог века, докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, Универзитет у Београду.
- Стојановић (2006): Олга Стојановић, Од шаљиве анегдоте до реалистичког романа: путеви наративне конституције у Сремчевом Поп Ћири и поп Спири, Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 35, Београд: Међународни славистички центар, 245‒257