Увођење антиципираних наредби пацијената у српско право: предности и ограничења овог института

XXI век – Услуге и права корисника (2020) стр. 435-449

АУТОР(И): Драгица Живојиновић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/UPK20.435Z

САЖЕТАК:

Република Србија, као и још неколико европских држава,  чланица Савета Европе, спада у ред оних које још нису регулисале институт антиципираних наредби пацијената. У циљу давања одговара на питање зашто то треба учинити, аутор се у првом делу рада осврће на њихов основ и сврху, а потом говори о њиховим добрим странама. Он налази да се њима проширује човекаова аутономија; да се додатно подстиче аутономно одлучивање пацијента, а да њихово валидно постојање растерећује однос између лекара и пацијента, као и однос између пацијента и чланова његове породице.

У другом делу рада, полазећи од актуелне нормативе овог института у европским правима и искуствима у њиховој практичној примени, аутор скреће пажњу на ограничења овог института која класификује као општа – она која су својствена и за информисани пристанак као сродан институт, и посебна – која произилазе из специфичности антиципираних наредби.  Како би се она што успешније неутралисала у раду се указује на неопходност јасног дефинисања услова пуноважности антиципираних наредби, на потребу претходног медицинског саветовања и помоћи пацијенту у циљу конкретизације медицинске мере на коју се пристаје или забрањује пристанак и предлажу мере за преиспитивање да ли постоје разлози који би указивали на промену у вољи пацијента у односу на ону која је испољена у наредби.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 

права пацијентита, право на самоодређење, аутономија, антиципиране наредбе, ограничења антиципираних наредби.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Andorno, R., at al., Advance Health Care Directives: Towards a Coordinated European Policy? European Journal of Health Law, no. 16/2009.
  • Ауер, Х К., Право самоодређења у контексту пацијентова располагања, Правно- филозофски приступ, Кршћанство и здравље, вол. 11, бр. 1/2005.
  • Beckamenn, P. J., On the Meaning and Some Contexts of tre Tearm „Authomomy“, A Conceptual Investigation, Synthesis Philosophica, No. 59/2015.
  • Van Asselt, D., Advance directives: prerequisites and usefulness (Patientenverfügungen: Grundvoraussetzungen und Nutzbarkeit), Zeitschrift für Gerontologie und Geriatrie, No. 39/2006. Vyshka, G., Kruja, J., Inapplicability of advance directives in a paternalistic setting: a case of post- commnist health sistem, BMC Medical Ethics, No.12/2011.
  • Донев Д., Етички аспекти сувременог модела односа љечник – болесник, ЈАХР, вол. 4, бр. 7/2013.
  • Живојиновић, Д., Изјаве воље за случај потоње неспособности за самостално одлучивање: антиципирано одлучивање пацијената у европским правима, Зборник радова: Слобода пружања услуга и правна сигурност, Крагујевац. 2019.
  • Живојиновић, Д., Претпоставке за поступање по антиципираној наредби пацијента
  • Зборник радова: XXI век – век услуга и Услужног права, књ. 10, Крагујевац, 2019. Живојиновић, Д., Форма пристанка на медицинску меру и медицинско истраживање у српском праву, Правни живот, бр. 9/2018.
  • Živojinović, D., Planojević, N., Patientsʼ advance directives in Serbian and Macedonian law de lege ferenda, Зборник радова: Охридска школа на правото, Злоупотреба на правото и „ненормалното“ право наспроти владеење на правото, Скопје, 2019.
  • Јотановић, Р, Право на тјелесни итегритет личности, Годишњак Правног факултета у Бањој Луци, бр. 38/2016.
  • Körtner, U H., Patient advance directive in Austria: ethical discussions, Bull Soc Sci Med Grand Duche Luxemb, No. 3/2008.
  • Lemmens, C., A New Style of End-of-Life Cases: A Patients’ Right to Demand Treatment or a Physician’s Right to Refuse a Treatment? The Futility Debate Revisited, European Journal of Health Law, vol. 20, 2013.
  • Michalowski, S., Advance Refusals of Life-Sustaining Medical Treatment: The Relativity of an Absolute Right, The Modern Law Review, vol. 68, No. 6/2005.
  • Morris, A., Life and Death Decisions: “Die, my dear doctor? That’s the last thing I shall do!“, European Journal of Health Law, vol. 3, 1996.
  • Радоловић, А., “Биолошка опорука” у светлу права особности и медицинском праву (Право особности и трговачко-знанствени аспект), Зборник Правног факултета Свеучилишта у Ријеци, вол. 40, бр. 1/2019.
  • Радишић, Ј., Медицинско право, Београд 2008.
  • Stewart, K., Bowker, L., Advance directives and living wills, Postgard Med J., no. 75/1998. Христић, Д., Антиципирано одлучиваwе пацијената, Загребачка правна ревија, вол. 5, бр. 1/2016.
  • Wiesing, U., Jox, R J., Heßler, H-J., Borasio, G D., A new law on advance directives in Germany, Journal of Мedical Еthics, vol. 36, 2010.