XXI век – Услуге и права корисника (2020) стр. 39-51
АУТОР(И): Срећко Јелинић
DOI: 10.46793/UPK20.039J
САЖЕТАК:
Аутор полази од тезе о уговору о пружању услуга као посебне врсте уговора што, по њему, само по себи упућује на незаобилазну примјену опћег уговорног права и на ове уговоре. Познавање ове врсте уговорног права је данас изнимно важно. Показују то најбоље два примјера на која се аутор реферира у свом раду. Један је уговор о кредиту уз примјену валутне клаузуле и конверзију једне валуте у другу с тенденцијом одржавања уговора на снази , а други примјер је уговор о кориштењу електронских комуникацијских услуга у увјетима једностране промјене накнаде за кориштење услуге (на више, од стране оператера). Законодавна активност, чини се, не прати увијек очекивања корисника услуга, па је тако било и код корисника кредита о одређеном питању, али и код корисника услуга електронских комуникација. При свему се наглашава значење и контрола опћих увјета пословања у подручју пружања услуга.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
услужно право, уговор о кориштењу услуга, посебна врста уговора, обвезатност уговора, немогућност једностране промјене, конверзија кредита, пракса хрватског Врховног суда, важност познавања опћег уговорног права и контроле опћих увјета уговора
ЛИТЕРАТУРА:
- Андријанић, И., Везана трговина и други специфични послови у међународној размјени, Загреб, 1992.
- Голдштајн, А., Опћи увјети пословања, Загреб, 1970.
- Coleman, J., Diplomacy by Deception (Дипломација пријеваром), Загреб, 2005.