ЗНАЧАЈ САВИНСКОГ БУКВАРА У НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА И СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 299-310)

АУТОР(И): БИЉАНА С. САМАРЏИЋ, ДАЛИБОРКА Б. ШКИПИНА

Е-АДРЕСА: biljana.samardzic@ffuis.edu.ba

Download Full Pdf 

DOI:10.46793/STEC20.299S

САЖЕТАК:

Аутори у раду сагледавају педагошко-филолошки значај Савинског буквара штампаног у Русији (Москви) 1692. године на рускосло- венском језику. По своме постанку млађи је око 100 година од Првог срп- ског буквара (Буквар Саве Инока Дечанца). Овај буквар руске редакције доспио је до свих српских простора и представљао је извидницу са једне стране и сљедбеника са друге стране – будућим књигама у српској земљи и новом књижевном језику Срба. У ту сврху, аутори у раду детаљно објашња- вају методу учења слова на начин да сваком слову (словенском, грчком и латинском) одговара одређена слика. Ово показује педагошки приступ обради усвајања нових знања (почетног читања и писања), да се  путем слика животиња, биљака и предмета олакша учење слова. У свом предавању Карион Истомин, аутор Буквара, предложио је потпуно друкчије наставне методе – нове. Дакле, претеча данашњих буквара је управо Савински буквар, јер било који буквар да узмемо и погледамо, видјећемо слово и цртеж

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Савински буквар, Карион Истомин, настава, опи- смењавање.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Епископ Никодим Милаш (1989). Православна Далмација – историјски преглед. Београд: СФАИРОС.
  • Žlebnik, L. (1970). Opšta istorija školstva i pedagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. Ивић, П. (1998). Преглед историје српског језика. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Илић, М. (2013). Методика наставе почетног читања и писања. Бања Лука: Комесграфика.
  • Комар, Г. (2001). Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег-Новог. Херцег Нови: Манастир Савина.
  • Комар, Г. (2003). Савинске читуље новских фамилија. Херцег Нови: Манастир Савина.
  • Комар, Г. (2007). Савински архимандрит Леонтије (Аврамовић). Зборник Матице српске за историју, бр. 75–76. Нови Сад: Матица српска, 113–120.
  • Комар, Г. (2001). Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег-Новог. Херцег Нови: Манастир Савина.
  • Комар, Г. (2014). Манастир Успења Пресвете Богородице на Савини код Херцег Новог. Херцег Нови: Манастир Савина.
  • Лексикон образовних термина (2014). Београд: Учитељски факултет.
  • Прота Ст. М. Димитријевић (1922). Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, СКА, Споменик LIII, Други разред 45, Сарајево.
  • Милановић, А. (2004). Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Pedagoška enciklopedija 1 i 2 (1989). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Самарџић, Б. и Шкипина, Д. (2016). Значај Буквара Инока Саве у настави и учењу. У А. Пешикан (ур.), Настава и учење уџбеник у функцији наставе и учења, рад штампан у целини, 4. новембар 2016, Ужице (175–182). Ужице: Учитељ- ски факултет.
  • Српски православни молитвеник (2004). Линц: Издавачка кућа „ПРАВОСЛАВАЦ”.
Извори
  • Комар, Г., Стојановић, Ј. и Андрић, В. (2016). Савински буквар. Требиње – Херцег Нови – Никшић: Српско удружење „Ћирилица” Требиње.
Интернет извори
  • Букатов, М. (2014). Своими глазами или Герменевтические аллюзии иллюстративных экзерсисов в учебных книгах XVII века. openlesson.ru. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web http://www.openlesson. ru/?p=23634.
  • Ruska Književnost – Prvi Deo. KUPDF. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web https://kupdf.net/download/ruska-knjizevnost-prvi-deo_59d7c8b808bbc5e52 f43524c_pdf.
  • Бахтин, В. (2020). Первый иллюстрированный букварь. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web http://chto-chitat-detyam.ru/illustrirovannyi-bukvar.html.