XXI век – Услуге и права корисника (2019) стр. 373-382
АУТОР(И): Милан Палевић
DOI: 10.46793/XXIv-10.373P
САЖЕТАК:
У доктрини међународног права још увек се воде дискусије о припадности, односно неприпадању института службености међународнојавноправној сфери. Оно што је неспорна чињеница је то да су службености оригинерно појам грађанскоправне провинијенције. У ширем смислу, последично и логично, оне су, пре свега, ако не и искључиво, феномен унутрашњег правног поретка (in foro domestico). Не желећи да оповргне, или доведе у сумњу, општи негативни став посленика међународноправне теоријске мисли спрам аутоматске и некритичке примене принципа силогизма и аналогије у промишљању евентуалних сличности, или чак истоветности у примени механизама, института и стандарда унутрашњег права на панел међународноправних односа, аутору овог рада се учинило интересантним да прихватајући већински став интернационалиста, по којем су службености ипак и институт међународног права, изврши анализу овог специфичног међународноуговорног аранжмана, не би ли га на један релевантан и компетентан интелектуално-имагинацијски начин, довео у посредну и здраворазумску констелацију, па чак, условно говорећи, у један однос корелације са појмом услуга, онаквима каквим их познаје унутрашње право, а кроз промишљање о међународним службеностима као некој врсти, условно речено, услуга у међународној заједници.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
међународне службености, међународни уговори, међународна заједница, држава, услуге.