XXI век – Услуге и права корисника (2019) стр. 219-228
АУТОР(И): Вељко Влашковић
DOI: 10.46793/XXIv-10.219V
САЖЕТАК:
Чувеном одлуком Европског суда за људска права у случају Гудвин (Goodwin) против Уједињеног Краљевства из 2002. године, транссексуалним особама признато је право на родни идентитет у европским оквирима. Тачније, Суд је установио позитивну обавезу држава да предвиде правни начин за признавање психолошког, односно жељеног рода у случајевима утврђеног транссексуалитета. У том смислу, националним законодавствима препуштено је да предвиде механизме за остваривање права транссексуалних особа на родни идентитет као део њиховог личног идентитета и важан сегмент њиховог права на приватни живот.
Признавање права на родни идентитет изискује, између осталог, утврђивање надлежног судског или управног органа чија одлука ће представљати правни основ за промену података о полу у регистрима грађанског статуса. Међутим, национална европска законодавства значајно се разликују по низу питања везаних за остваривање права на родни идентитет транссексуалних особа. Поменута питања тичу се превасходно услова за доношење и дејства одлуке о уважавању родног идентитета. У том смислу, тежиште рада биће на потреби предузимања одговарајућих медицинских услуга као услова за промену података о полу. Посебна пажња посветиће се изменама домаћег законодавства о матичним књигама, али и новијој пракси Европског суда за људска права, односно одлуци у случају А.П, Гарсон и Нико против Француске (A.P., Garçon and Nicot v. France)из 2017. године.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
пол и род, медицинске услуге, прилагођавање пола, родни идентитет, промена података о полу, потврда здравствене установе.