Слобода пружања услуга и правна сигурност (2019) стр. 103-112
АУТОР(И): Емилија Станковић
DOI: 10.46793/XVMajsko.103S
САЖЕТАК:
У време оснивања Рим је био град држава са малим бројем становника и скромном територијом. Захваљујући тренутку, вештини, прагматичности и чињеници да су Римљани брзо учили, они стварају велику и моћну империју. Већ у време Августа Рим постаје милионски град, који има стотину јавних купатила, Колосеум који може да прими 55 000 гледалаца, споменицима, јавним грађевинама, парковима и сл. Све ово привлачило је велики број посетилаца који су долазили у Рим да виде, остану у њему, пронађу посао, науче што шта и врате се у своју земљу. Како год да би се дошло и отишло из Рима било је потребно организовати превоз, за шта је било потребно изградити путеве или одредити морске маршуте. Уз то, за тако велики број становника било је неопходно организовати снабдевање основним животним намирницама, као и другим производима неопходним за живот. Како су поједине провинције биле специјализоване за производњу појединих врста производа то је било неопходно обезбедити размену произведених производа. Све у свему, занати и трговина су били на завидном нивоу а то је даље резултирало врло живим саобраћајем који је обезбеђивао размену производа. Речју, услуге транспорта биле су неопходне, а њихова улога у развоју римске државе немерљива. Свакако да Рим не би могао да досегне тај ниво развоја без развијеног како сувоземног, тако и поморског саобраћаја.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Рим, снабдевање, сувоземни саобраћај, поморски саобраћај.
ЛИТЕРАТУРА:
- Berger, A., Encyclopedic Dictionary of Roman Law, The American Philosophical Society Independence Square, Philadelphia, 1953, Reprinted 1980, 1991.
- Sirks, B., Food for Rome, J. C. Gieben, 1991.
- Carcopino, J., Rim u razdobqu najvišeg uspona carstva, prevod Ana Buljan i Tugomir Lukšić, Zagreb, 1981.
- Duncan Jones, R., The Economy of the Roman Empire. Quantitative studies, Cambridge, 1977.
- Дјурант, В., Историја цивилизације, превод Љубомир Величков, Народна књига, АЛФА, 1996.
- Gordon C., What happened in history, London, 1982.
- Forbes, R. J., Studies in Ancient Tehnology, vol. II, Leiden, 1965.
- Карајовић, Е., Диоклецијанов Едикт о ценама, Крагујевац, 1997.
- Marzocco, B., Tuto su Romaantica, panorama di una civilit,Firenze, 1967, у преводу Антички Рим, панорама једне цивилизације, Београд, Љубљана.
- Meigs, R., Roman Ostia, Oxford, 1973. Mommsen, T., History of Rome, London, 1901.
- Mommsen, T., The Provinces of the Roman Empire, New York, 1887.
- Ромац, А., Рјечник Римског права, Загреб, 1975.
- Robinson, O. F., Ancient Rome City Planning and Administration, Routledg, London, 1994.
- Ростовцев, М., Историја старог света, Грчка*Рим, Матица српска, превод Милица Михајловић, Нада Ћурчија-Продановић, 1960, 1963.
- Станојевић, О., Римско право, Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за публикације Досије, Београд, 2000
- Владетић, С., Улога Агрипе у водоснабдевању старог Рима, Зборник: Услужни послови, Крагујевац, 2014.
- Владетић, С., Водовод и канализација у старом Риму, Зборник: Право и услуге, Крагујевац, 2012.
- Вилемс, П., Римско јавно право, превод Mилосављевић, Ж.М., Београд, 1898.
Извори
- Cicero, Letters Dio Cassius
- Juvenal, Persius, Sulpicia, Lucilius, Satires, London, 1852 Pliny, Natural History
- Pliny Junior, Epist.
- Plutarch, Moralia, Loeb. Library
- Seneca, Ad Helviam, Quaestiones naturales, physical Science in the Time of Nero, London, 1910
- Станковић, Е., Извори Римског права, Крагујевац, 2009 Strabo, Geography, Leob. Library