Glasnik prava 2 (2019), (str. 51-66)
AUTOR: Milica Marinković
E-ADRESA: milica.marinkovic93@yahoo.com
DOI: 10.46793/GP.1002.051M
SAŽETAK:
Predmet rada je individualizacija kazne u francuskom Krivičnom zakoniku od 1810. godine (Code pénal de 1810). Reč je Zakoniku koji je doneo svetsko-istorijsku novinu u razvitku prava – sistem relativno određene kazne – koji će biti presudan za dalji razvitak sistema individualizacije kazne. Pri tom je francuski Krivični zakonik od 1810. godine izvršio najveći uticaj na razvitak evropskog krivičnog materijalnog prava, pošto su njegova rešenja preuzeta u čitavom nizu krivičnih zakonik, od pruskog Krivičnog zakonika do Kaznitelnog zakonika za Kneževinu Srbiju.
Autor analizira višedecenijski proces razvitka ideje i prakse individualizacije kazne u francuskom pravu, od potpune sudijske kaznene arbitrernosti svojstvene predrevolucionarnom pravu, preko sistema apsolutno određene kazne u revolucionarnom Krivičnom zakoniku od 1791. godine do sistema relativno određene kazne iz Krivičnog zakonika od 1810. godine. Autor pokazuje da novina iz 1810. godine predstavlja, zapravo, svojevrsnu sintezu iskustva primene prethodnih formi propisivanja kazne. Posebnu pažnju autor posvećuje problemu sudske individualizacije kazne u okviru kaznenog minimuma i maksimuma koji su ustanovljeni Krivičnim zakonikom od 1810. godine. Iako je sistem relativno određene kazne omogućio individualizaciju kazne, izmirujući je sa načelom legaliteta, početak primene Krivičnog zakonika od 1810. godine je pokazao neke mane ovog sistema. S tim u vezi, autor analizira statistiku krivičnih presuda francuskih sudova druge i treće decenije 19. veka. I najzad, istraživanje problema individualizacije kazne u Krivičnom zakoniku od 1810. godine, autor završava analizom novela ovog zakonika od 1824. i 1832. godine, koje uvode institut ublažavajućih okolnosti kao još jedan instrument za individualizaciju kazne.
KLJUČNE REČI:
krivično pravo, individualizacija kazne, Krivični zakonik od 1810. godine (Code pénal de 1810), kazneni maksimum i minimum, ublažavajuće okolnosti.