UTICAJ TURISTIČKE DELATNOSTI NA KVALITET VODNIH RESURSA PLANINE JASTREBAC

Voda je jedna od najrasprostranjenijih materija životne sredine, važan deo svih živih bića. Istovremeno je uslov života, životna sredina, sredstvo za proizvodnju, predmet rada, sredstvo za rad i izvor energije. Kvalitet mnogih voda ne odgovara propisima, a zagađenje predstavlja jednu od najtežih posledica koje nastaju u vezi sa kontaminacijom životne sredine. U turističkoj privredi često služi kao podloga za mnoge aktivnosti: plivanje, kupanje, plovidba, pecanje, a za planinska područja voda u obliku snega i leda je ključna. U radu je predstavljen efekat turističkih delatnosti na kvalitet voda planine Jastrebac. S’ obzirom na to da je ova planina blizu gradskih i banjskih centara, takođe proglašena Parkom prirode zbog svojih biodiverzitetskih karakteristika, nužna je optimalna planska zaštita vodnih resursa i implementacija mera. U protekloj deceniji, planirana je izgradnja skijališta sa pratećim objektima, golf terena i većeg broja seoskih turističkih domaćinstava na pomenutoj planini, te su predmet istraživanja upravo uticaji odobrenih programa na izvore, reke, jezera. Voda, kao najranjiviji resurs, ukoliko je vidno zagađena (kanalizacija, organske i neorganske materije) umanjuje estetske vrednosti destinacije. Uz sve navedeno, stručna javnost smatra da je turizam mali zagađivač vodnih resursa, ali da je istovremeno pokretač diskusije o merama zaštite vodnih resursa, jer je međusobna zavisnost itekako izražena.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI: 

Uticaj, turizam, kvalitet, voda, Jastrebac

ACKNOWLEDGEMENT / PROJEKAT:

REFERENCES / LITERATURA:

• Beljanski, N. (2018). Ekološka odgovornost turizma. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad.
• Cvetkov, T., & Vitić, A. (2007). Perspektive razvoja održivog turizma u Srbiji, Hotellink, 9 -10.
• Dimitrijević, Lj. (2010). Hidrogeografska studija reke Rasine. Magistarski rad. Beograd: Geografski fakultet Univeziteta u Beogradu.
• Gajić, M., Tucović, A. & Karadžić, D. (1992). Flora severnog dela Velikog Jastrepca. Beograd: Šumarski fakultet; Kruševac: Javno preduzeće za gazdovanje šumama “Rasina”.
• Grupa autora (2024). Studija zaštite Park prirode “Veliki Jastrebac”. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije.
• Jegdić, V., Škrbić, I., & Milošević, S. (2013). Specifičnosti planiranja održivog turizma. TIMS Acta.
• Neto, F. (2002). Sustainable Tourism, Environmental Protection and Natural Resource Management: Paradise on Earth? United Nations.
• Predlog plana upravljanja Parkom prirode za period 2025 – 2034. godine, 2025. Beograd: Srbijašume
• Stanković (2002). Stazama Velikog Jastrepca. Beograd: Planinarski savez Srbije; Kruševac: Planinarsko – smučarsko društvo “Jastrebac”
• Uredba o proglašenju Parka prirode “Veliki Jastrebac” (Službeni glasnik RS, br. 98/2024)
• Urošević, S. (2007). Jastrebac: Geološko – petrografska studija granita i kristalastih škriljaca. Istorijski arhiv Kruševac.
• Wood, M.E. (2002). Ecotourism: Principles, Practices & Policies for Sustainibility. United Nations Publication.
• https://www.serbia.travel/sr-lat/jastrebac/
• https://www.zzps.rs/prebreza-paleontološki-lokalitet/
• https://globalnamreza.rs/jastrebac/
• https://direkcijaks.rs/planovi/plan-detaljne-regulacije-slavujevo-brdo-jastrebac-2024/