Први међународни научни скуп Српска књижевност и култура (31. 10. 2022) [стр. 43-50]
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Снежана М. Милосављевић Милић 
Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за србистику
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/SLCI.043MM
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Афирмишући се већ од својих најранијих радова као проучавалац чија ће област истраживања бити метанаука о књижевности, Светозар Петровић се у целој својој научној каријери бавиокључним питањима базичних дисциплина науке о књижевности – књижевне критике, историје књижевности и теорији књижевности. У раду се разматра однос Светозара Петровића према методолошкој оријентацији новог историзма. Иако о томе непосредно пише у студији „Нови и стари историзам у историји књижевности” (1986), у већем броју радова објављених 60-их и 70-их год. ХХ в. Петровић је антиципирао домете и ограничења ове и данас актуелне перспективе проучавања књижевности.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Светозар Петровић, теорија књижевности, историја књижевно-сти, нови историзам
ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:
- Giljen, Klaudio. Književnost kao sistem, preveo Tihomir Vučković, Beograd: Nolit, n. d.
- Lešić, Zdenko (prir). Novi istoricizam i kulturni materijalizam, Beograd: Narodna knjiga, Alfa, 2003.
- Petrović, Svetozar. Nauka o književnosti, prir. Zdenko Lešić, Beograd: Službeni glasnik, 2009.