МЕЂУНАРОДНА ЕКОЛОШКА КРИВИЧНА ДЕЛА И ПИТАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Еколошка кривична дела представљају криминалитет у нараштају. Другим речима, свест о тежини и значају еколошких кривичних дела се тек сад буди, а у међународном законодавству се уводи све већи број дела која инкриминишу понашање којим се угрожава животна средина. Основни проблем који се овим радом разматра су посебна врста кривичних дела, која за заштитни објекат имају заштиту животне средине. Посебан проблем представљају кривична дела загађења животне средине, као и непредузимање мера заштите животне средине, јер она имају далекосежне последице по живот и здравље људи и квалитет животне средине. Проблем представља експанзија привредне и производне делатности, употреба фосилних горива из необновљивих извора енергије и превелике и себичне потребе човека данас, који не поштује принципе и правила одрживог раста и развоја. У раду се јасно указује на степен загађености животне средине, са посебним освртом на посебно угрожене регионе у свету. Допринос рада би требало да се састоји у указивању на проблем и подстицању ове теме, као примарне теме од посебног значаја и важности за савремено друштво данашњице.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ: 

животна средина, загађење, озонски омотач, извори енергије, производња

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

• Антоновић, Р. (2025) “Еколошка кривична дела у домаћем праву и праву ЕУ“, Европско законодавство, бр. 92, Београд;
• Антоновић, Р; Џелебџић, П. (2026) “Етички аспекти дигитализације образовања и циркуларне економије кроз концепт зелене транзиције ЕУ“, Зборник радова, Међународна академија наука, уметности и безбедности, Центар за стратешка истраживања националне безбедности, Универзитет „Свети Кирил и Методиј“, Велико Трново;
• Бакрач, С; Клем, Е; Милановић, М. (2018) “Еколошке последице НАТО бомбардовања Републике Србије године“, Војно дело, 7/2018, Београд;
• Батавељић, Д; Галић, Б. (2026) Еколошко право, Правни факултет, Универзитета у Крагујевцу;
• Брајушковић, Г; Церовић, С. (2006) “Чернобиљ: 20 година после“, Војносанитетски преглед, Београд;
• Ђармати, Ш; Веселиновић, Д; Гржетић, И; Марковић, Д. (2008) Животна средина и њена заштита, Факултет за примењену екологију Футура, Београд;
• Ђорђевић, М. (2008) “Озонски омотач“, Ecologica, вол. 15, бр. 51, Београд;
• Јовановић – Поповић, Д. (2020) „Еколошка безбедност као највећи изазов данашњице“, Зборник радова, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
• Јовашевић, Д. (2011) “Еколошки криминалитет у Србији: теорија, пракса и законодавство“, Екологија и право, Правни факултет, Универзитет у Нишу;
• Кековић, З. (2001) “Еколошка безбедност у систему безбедности“, Зборник радова Факултета одбране и заштите, Факултет одбране и заштите, Београд;
• Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС“ број 85/2005, 88/2005 – исправка, 107/2005 – исправка, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 и 94/2024);
• Љуштина, А; Бјеловук, И. (2014) “Међународна полицијска сарадња у функцији унапређења безбедности и сузбијања еколошког криминала“, Сузбијање криминалитета и европске интеграције с освртом на еколошки криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука;
• Милојковић, Ј; Стојановић, М; Грубишић, М. (2009) “Гасови који изазивају ефекат стаклене баште са високом вредношћу потенцијала глобалног загрејавања“, Еlectra, Асоцијација за глобална питања квалитета, Дивчибаре;
• Пецељ, М. (2000) Климатске промене и ефекат стаклене баште, Републички педагошки завод, Бања Лука;
• Радишић, Д. (2015) “Екологија и еколошка безбедност – перспективе и изазови“, Сварог, бр. 10, Бања Лука;
• Станковић – Никић, Д. (2003) Аерозагађење и здравље, Секретаријат за рад, здравствено и социјално осигурање, Београд;
• Тодоровић, З. (2014) Заштита животне средине, Технолошки факултет, Лесковац;
• Тошовић, М. (2022) “Еколошка безбедност и еколошки криминалитет“, Годишњак факултета безбедности, Факултет безбедности Универзитета у Београду.