Идентитетске промене; српски језик и књижевност у доба транзиције стр. 49-57
АУТОР: Срето З. Танасић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.46793/ZIP21.049T
САЖЕТАК:
Вријеме глобализације и вријеме транзиције неповољно се одражавају на српски национални и културни идентитет. Разлог за то је у томе што у нашој држави није било и још нема свијести о потреби појачане бриге за очување националног и културног идентитета, које транзиција хоће да избрише – разумије се, код народа који се нису заштитили. То се нарочито види према статусу који српски језик има у Србији, а и друге националне дисциплине су у сличном положају. Ситуација је тешка и посебно зато што транзицију нисмо ни дочекали са уређеном језичком ситуацијом и дефинисаном националном политиком у вези с националним језиком. Српски лингвисти гласно говоре о томе и о потреби да се у Србији утврди државна/национална језичка политика и стратегија њеног спровођења. Јер која држава нема своју језичку и културну политику она спроводи туђу. У Србији се у то на много примјера може увјерити. Општепозната је истина да се језичка политика осмишљава у сарадњи језичке струке и државе, а спроводи у сарадњи државе и струке.
Недавно усвојен закон о језику и писму представља извјестан важан помак у правцу заштите српског језичког идентитета. Тим законом држава је коначно рекла да су српски језик и ћирилица у Србији важни. Надамо се да ће са струком утврђивати и стратегију и начин да се то и у дјело почне спроводити.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
српски језик, ћирилица, језички идентитет, језичка политика, транзиција.
ЛИТЕРАТУРА:
- Амфилохије (2019): Митрополит Амфилохије, О српским идентитетским критеријумима у епохи глобализма, Српски идентитетски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Београд: СКПД „Просвјета”, 11–19.
- Антонић (2019): Слободан Антонић, Остати свој у колонији: очување српског идентитета на периферији атлантистичког царства, Српски иденти- тетски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Београд: СКПД „Про- свјета”, 47–77.
- Јовановић (2019): Александар Јовановић, Образовање и идентитет: за- што утопија мора да постане стварност, Српски идентитетски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Београд: СКПД „Просвјета”, 121–142.
- Клајн (2010): Разговор с Иваном Клајном, Милош Јевтић, Чудо језика: разговори са лингвистима, Београд: Службени гласник, 173–244.
- Ковачевић (2013): Милош Ковачевић (ур.), Одбрана српске ћирилице, хре- стоматија, Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”.
- Ковачевић (2019): Милош Ковачевић, Српски језик и ћирилица под при- тиском глобализације, Српски идентитетски критеријуми у процесу глобали- зације, зборник, Београд: СКПД „Просвјета”, 101–120.
- Мучибабић (2019): Милимир Мучибабић, Друштвени процеси и њихо- ве посљедице које доноси нови свјетски поредак на размеђу миленија, Срп- ски идентитретски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Београд: СКПД „Просвјета”, 20–36.
- Пипер (2003): Предраг Пипер, Српски између великих и малих језика, Београд: Београдска књига.
- Рељић (2019): Слободан Рељић, Суверенитет после Pax Americana, Срп- ски идентитетски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Београд: СКПД „Просвјета”, 78–100.
- Танасић (2017): Срето Танасић, Разумевање језика. Разговори са Сретом Танасићем, разговоре водио Милош Јевтић, Београд: НМлибрис.
- Танасић (2020): Срето З. Танасић, Тако сам говорио зарад сутра, Београд: Чигоја.
- Танасић (2021): Срето Танасић, Један народ је јак колико му је јака култу- ра, Жрнов, VII, бр. 14, Београд, 2–10.
- Шијаковић (2019): Богољуб Шијаковић, О појму и кризи идентитета, Српски идентитетски критеријуми у процесу глобализације, зборник, Бео- град: СКПД „Просвјета”, 37–54.