АУТОР(И): Ђорђије Блажић, Аника Ковачевић
DOI: 10.46793/zbVU21.247B
САЖЕТАК:
Аутор у раду анализира одредбе Видовданског устава којима је регулисан положај и надлежност извршне власти. Видовданским уставом, Краљевина Срба Хрвата и Словенаца је прокламована за уставну парламентарну и наследну монархију у којој краљ има централну уставну позицију и положај неприкосновеног носиоца извршне власти. Извршна власт се ставља на располагање краљу, коју за њега, са њим и њему потчињени, врше министри. Министри чине Министарски савет (Владу) и налазе се на челу појединих управних ресора. Иако je Уставом био прокламован парламентаризам, није било класичне парламентарне одговорности министара пред Скупштином. Краљ је био политички фактор који залази у поље надлежности других носилаца власти те тако „отпада“и уставом предвиђена подела власти. Краљева власт се простире на цивилно и војно поље живота државе, на спољну и унутрашњу сферу. Иако је доношење Видовданског Устава имало за циљ да се створи јединствени систем организације и поделе власти, унутрашња државна и политичка ситуација у земљи се, након доношења Устава, све више комликовала и била испуњена честим министарским кризама и сукобима политичких партија. Доминација краља и његов чест „излазак“ изван уставних оквира резултирао је све већом централизацијом и на крају, државним ударом и завођењем личне диктатуре краља Александра Карађорђевића.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
извршна власт, краљ, министри, подела власти, парламентаризам