АУТОР(И): Зоран Јовановић, Стефан Андоновић
DOI: 10.46793/zbVU21.233J
САЖЕТАК:
Видовдански устав новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља један од најзначајнијих споменика домаће и регионалне историје уставног права. Донет 1921. године, у циљу утврђивања основа државног и друштвеног уређења, Видовдански устав је садржао поједине одредбе које су и данас, 100 година касније, имплементиране или чекају на имплементацију у модерним Уставима. Овај Устав представља и један од најзначајнијих момената у стварању управног судства држава које су касније настале на простору Краљевине. Наиме, у литератури се наводи да уређењем управног судства, како је то учињено Видовданским уставом, долази до најзначајнијег периода у развоју управног судства (Србије) од оснивања 1869. године па све до Другог светског рата. У том погледу, као једну од најважнијих специфичности истичемо увођење двостепеног управног судства са значајним гарантијама професионалности избора судија и саветника. Имајући у виду његов значај у историји управног судства, аутори ће у раду анализирати основне уставне норме у вези са правном природом и организацијом управног судства. Такође, истраживање ће обухватити и питање положаја судија управног суда и чланова Државног савета. Ради свеобухватније анализе, аутори ће поред уставних обухватити и релевантне одредбе Закона о Државном савету и управним судовима као и Уредбе о Државном савету и управним судовима који су усвојени убрзо након Видовданског устава – 1922. године.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Видовдански устав, управно судство, Државни савет, управни судови, управни спор.