АУТОР(И): Милош Станић
DOI: 10.46793/zbVU21.131S
САЖЕТАК:
Разуме се, након формирања заједничке државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је било неопходно да се приступи изради њеног устава. Рад на изради устава је показао све противречности и линије сукоба у новој држави. Између осталих, основни сукоб се водио између присталица унитарног и федералног државног уређења. Међутим, и поред чињенице да су, пре свега, из Хрватске долазили предлози да се држава устроји по федералном моделу, уставотворац односно Влада за то нису имали слуха и Видовданским је уставом установљено унитарно уређење. У овом раду се, коришћењем историјског, те у мањем делу нормативног метода, приказују најосновније концепције најважнијих уставних предлога, који су долазили како од политичких странака тако и појединаца. Интенција аутора је да покаже да је ту било компромисних предлога као и простора да се ка компромису иде односно да се донесе устав по мери тог друштва. На крају, аутор долази до претпоставке о томе да ли је и у којој мери прихватање одређених федералистичких тежњи могло да буде од утицаја на касније, може се казати, релаксирање и ублажавање националних сукоба. Другим речима, аутор претпоставља да је постизање почетног компромиса могао да буде заметак касније ваљаније изградње државне структуре јер устав сачињен по мери датога момента и друштва има највећу могућност да оствари своју дуготрајност и истинско остваривање правног поретка који установљава.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Видовдански устав, нацрти устава, Краљевина СХС, унитаризам, федерализам, компромис.