АУТОР(И): Владан Петров
DOI: 10.46793/zbVU21.005P
САЖЕТАК:
Овим радом аутор заокружује своју анализу утицаја референтних историјских устава на дефинисање уставног идентитета модерне Србије. Пошто се осврнуо на дејства уставног идентитета „споља“ (очување државног суверенитета) и „изнутра“ („језгро“ устава), аутор анализира функционалне промашаје и садржинске противречности Видовданског устава. Неконзистентна нормативна решења овог устава, дубока друштвено-политичка криза и нерешено национално питање у новоствореној држави били су несавладива препрека за изградњу националног уставног идентитета. Ипак, симболика датума доношења Устава као и чињеница да је, макар формално, био последњи класични устав либерално-демократског типа све до 90-их година прошлог века и ступања на снагу Устава Србије из 1990, чине Видовдански устав референтним текстом при проучавању уставног идентитета модерне Србије.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Уставни идентитет модерне Србије, Видовдански устав, функције устава, уставна противречја.