XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 185-198
АУТОР(И): Драгица Живојиновић
DOI: 10.46793/XXIv-12.185Z
САЖЕТАК:
Обављање медицинске делатности одувек је укључивало дужност чувања лекарске тајне, међутим, ова обавеза није апсолутна. Предмет овог рада је управо сагледавање у којим случајевима је лекар ослобођен дужности професионалног ћутања, односно када се у српском праву откривање професионалне тајне не сматра противправним. Полазећи од актуелне правне и етичке регулативе ове материје, ауторка понаособ анализира сваки од утврђених разлога који оправдавају откривање професионалне тајне лекара. То су: писмени пристанак пацијента, односно његовог законског заступника; потреба заштите претежнијег интереса од заштите права на приватност пацијента и поверљивост медицинских података; постојање законске обавезе достављања одређених информација из медицинске документације пацијената; као и судски налог. Ценећи услове испуњења и домашај сваког разлога, ауторка налази да је њихово увођење оправдано и уравнотежено са заштитом других права пацијента, права других лица и потребом заштите јавног здравља. У закључку се наглашава да начин и степен одавања лекарске тајне увек мора бити у складу са сврхом због чега се то чини, како би се у највећој могућој мери заштитила тајност података.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
лекарска тајна, дужност чувања професионалне тајне, откривање лекарске тане, права пацијената, право на приватност, поверљивост медицинских података