XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 3-16
АУТОР(И): Славко Ђорђевић
DOI: 10.46793/XXIv-12.003DJ
САЖЕТАК:
Овај рад се бави питањем утицаја императивних правила држава чланица ЕУ о праву на посебну накнаду трговинског заступника (која „долазе“ из чл. 17 и 18 Директиве 86/653 о самозапосленим трговинским заступницима) на одређивање меродавног права за уговор о трговинском заступању у складу са колизионим нормама Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, као и на пуноважност пророгационог споразума којим се пророгира надлежност домаћег суда. С обзиром да се ови императивни прописи, по правилу, квалификују као норме непосредне примене које се могу применити без обзира које је право меродавно за уговор, аутор анализира две правне ситуације у којима би могло доћи до њихове примене: прва ситуација је када налогодавац има седиште у држави чланици ЕУ, а трговински заступник у Србији; друга ситуација је када налогодавац има седиште у Србији, а трговински заступник у држави чланици ЕУ. На крају, аутор објашњава да судови држава чланица не признају дејство пророгационом споразуму којим се пророгира надлежност суда државе која није чланица ЕУ, уколико би пророгирани суд те државе применио право које не штити трговинског заступника који обавља делатност у ЕУ на исти или сличан начин као што то чине правила комунитарног права, па с тим у вези анализира да ли би судови држава чланица ЕУ признали дејство споразума о пророгацији српског суда у таквим случајевима.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
меродавно право за уговор о трговинском заступању; Директива 86/653 о самозапосленим трговинским заступницима; императивни прописи о праву трговинског заступника на посебну накнаду у случају престанка уговора; норме непосредне примене; пророгациони споразум.