УСЛУГЕ ПРЕДУЗИМАЊА ВЕЋИХ МЕДИЦИНСКИХ ЗАХВАТА НАД ДЕТЕТОМ СА АСПЕКТА ВРШЕЊА РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Савремени правни промет и услуге (2018) стр. 639-649

АУТОР(И): Вељко Влашковић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/XIVMajsko.639V

САЖЕТАК:

Давање пристанка родитеља на предузимање већих медицинских захвата над дететом  има карактер одлучивања о питањима која битно утичу на живот детета сходно правилима породичног законодавства. У том смислу, за предузимање наведених медицинских мера потребна је изричита писана сагласност оба родитеља детета, при чему за домаће законодавство облик вршења родитељског права није од значаја.

У раду се најпре настоји одредити појам већих медицинских захвата, првенствено узимајући у обзир правила Закона о правима пацијената. Закључује се како је реч о ванредним дијагностичким и терапијским инвазивним медицинским мерама које у значајнијој мери могу утицати на право детета, на живот, опстанак и развој. Такође, посебна пажња поклања се остваривању концепта аутономије детета у контексту одлучивања родитеља о предузимању већих медицинских захвата над дететом. Нарочито се указује како примена најбољег интереса детета у домену пружања медицинских услуга изискује снажнији уплив патерналистичких елемента којима се ограничава чак и аутономија детета као пацијента који је способан за расуђивање.

Коначно, у раду се предочавају правни механизми за превладавање проблема несагласности родитеља око предузимања већих медицинских захвата над дететом. Наведени механизми се разликују у зависности од тога да ли се наведени медицински захвати над дететом могу окарактерисати као хитне медицинске мере.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 

већи медицински захват, питања која битно утичу на живот  детета, заступање детета, најбољи интерес пацијента, споразум родитеља, хитне медицинске мере.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Boele-Woelki, K. и др., Principles of European Family Law Regarding Parental Responsibilities, Intersentia, Antwerpen – Oxford, 2007.
  • Granet, F., Alternating Residence and Relocation: A View from France, Debates in Family Law around the Globe at the Dawn of the 21st Century (ed. Boele-Woelki, K.), Intersentia, Antwerpen – Oxford – Portland, 2009.
  • Dethloff, N., Parental Rights and Responsibilities in Germany, Family Law Quarterly, бр. 2/2005.
  • Donnelly, M. and Kilkelly, U., Child-friendly healthcare: delivering on the right to be heard, Medical Law Review, бр. 1/2011.
  • Драшкић, М., Обавезно лишење родитељског права приликом одлучивања суда о вршењу родитељског права: спорно становиште Врховног суда Србије, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2012.
  • Драшкић, М., Коментар Породичног закона, Београд, 2016.
  • Eekelaar, J., The Emergence of Children’s Rights, Oxford Journal of Legal Studies, бр. 2/1986.
  • Cave, E., Maximisation of minors’ capacity, Child and Family Law Quarterly, бр. 4/2011.
  • Ковачек Станић, Г., Упоредно породично право, Нови Сад, 2002.
  • Parkinson, P., Family Law and Indissolubility of Parenthood, Family Law Quarterly, бр. 2/2006.
  • Schmahl, S., The Rights of the Child in Germany: The UN Convention on the Rights of the Child and its Implementation in National Law, German National Reports on the 19th International Congress of Comparative Law (ed. Schmidt-Kessel, M.), Mohr Siebeck, Tübingen, 2014.
  • Fortin, J., Children’s Rights and the Developing Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2009.
  • Fortin, J., Children’s rights – flattering to deceive?, Child and Family Law Quarterly, бр. 1/2014.