Савремени правни промет и услуге (2018) стр. 1017-1036
АУТОР(И): Јелена Вучковић
DOI: 10.46793/XIVMajsko.1017V
САЖЕТАК:
Управљање људским ресурсима је саставни део управљања локалном самоуправом. Оно је део јавне политике која се односи на људе у локалној самоуправи. Управљање људским ресурсима обухвата неколико основних активности, и то: анализи и дизајнирање послова, планирање људских ресурса, регрутовање, селекцију кандидата, обука и развој запослених, оцена њихових перформанси и награђивање, однос са запосленима, заштиту здравља и сигурности и управљање напуштањем саме организације. На значај управљања људским ресурсима за систем локалне самоуправе указано је још 1985. године када је усвојена Европска повеља о локалној самоуправи. Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе 2016. године је нормативно заокружио систем локалне самоуправе у Републици Србији, покушавајући да уведе транспарентност и деполитизацију процеса запошљавања, као и професионализацију локалног службеничког апарата. Јединице локалне самоуправе у Србији тек су на почетку реформског процеса, те да, уколико се жели на основу принципа менаџмента управљати људским ресурсима, потребно је одговорити на питања: да ли су институционална, нормативна и стратешка опредељења система квалитетно постављена у односу на питања која се тичу функционисања, не само у погледу управљања кадровима, већ и целокупног система локалне самоуправе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Управљање људским ресурсима, локална самоуправа, реформа локалне самоуправе.
ЛИТЕРАТУРА:
- Брнабић, А. Људски ресурси – најважнији чинилац добре управе, Часопис за јавну политику Полис, бр. 12/2007.
- Богићевић Миликић, Б., Менаџмент људских ресурса, Београд, 2006.
- Вујић, Д., Менаџмент људских ресурса и квалитет: Људи – кључ квалитета и успеха, Београд, 2000.
- Десслер, Г, Основи менаџмента људских ресурса, Београд, 2007.
- Димитријевић, П., Вучетић, Д., Вучковић, Ј., Имплементација стандарда Европске повеље о локалној самоуправи у Републици Србији, у: И. Копрић (ур.) Еуропеизација Хрватске локалне самоуправе – два десетљећа примјене стандарда Еуропске повеље о локалној самоуправи, Загреб, 2018.
- Кавран, Д., Јавна управа, Београд, 2003.
- Кавран, Д., Техничка побољшања или структурне промене у управи, Анали Правног факултета, Београд, 1970.
- Кавран, Д., Организацја, кадрови, руковођење (наука о управљању),Београд, 1991.
- Милојевић, Р., Ђорђевић, Б., Менаџмент људских ресурса, Ниш, 2012.
- Петковић, В, Ђокић, А, Менаџмент људских ресурса, Београд, 2010.
- Рот, Н., Психолошке идеје у согијалистичким учењима и њихова дискутабилност, Зборник Правног факултета у Подгорици, 1989.
- Сушњар, Ш., Зимањи, В, Менаџмент људских ресурса, Нови Сад, 2005.
- Стефановић, В, Менаџмент људских ресурса, Београд, 2000.
- Torrington, D, Hall, L, Taylor, S.,Менаџмент људских ресурса, Београд, 2004.
- Зрнић, М, Увод у менаџмент људских ресурса, Бања Лука, 2007.
- Закон о државним службеницима, „Сл. гласник РС„, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014 и 94/2017.
- Закон о радним односима у државним органима, „Сл. гласник РС„, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС.
- Закон о запосленима у јавним службама, „Сл. гласник РС„, бр. 113/2017.
- Ћоровић, Б, Менаџмент људских ресурса, ФакКотор, 2008.
- Шуша, Б, Менаџмент људских ресурса, Нови Сад, 2009.