AUTOR(I): Sonja Lučić
DOI: 10.46793/UVP21.505L
SAŽETAK:
Tokom 2010. godine oko 2 milijarde ljudi u svetu je koristilo Internet. Deset godina kasnije taj broj je porastao na oko 4,9 milijardi ljudi.1 Da bi korisnik mogao da pristupi Internetu, svaki računar ima jedinstvenu adresu koja se može koristiti za njegovu identifikaciju. Početkom 2012. godine širom sveta je uveden novi koncept adresiranja IPv6. Paketi podataka se prenose sa računara na računar putem linija Interneta. Svaki paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca. Za razliku od internet protokola IPv4, novi koncept adresiranja IPv6 omogućava da se spolja (u takozvanom zaglavlju) na svakom paketu podataka zabeleži koji prioritet ima taj paket podataka. Sa IPv6 paketom podataka tehnički je relativno lako odrediti koji je njegov značaj, bez otvaranja paketa podataka. U slučaju IPv4 paketa podataka, to je bilo moguće samo uz velikitehnički napor.
Svi paketi podataka se, u principu, bez obzira na njihov sadržaj, podjednako prenose Internet linijama od pošiljalaca do primalaca. Drugim rečima, Internet se u ovom slučaju ponaša neutralno prema svojim paketima podataka, tj. postoji „mrežna neutralnost“. Mrežno neutralni dobavljači Internet usluga tretiraju sve pakete podataka na isti način tokom prenosa, bez obzira na pošiljaoca i primaoca, sadržaj paketa i aplikaciju koja je generisala te pakete. Cilj ovog rada je, pre svega, ukazivanje na najvažnije argumente za i protiv mrežne neutralnosti. Pored toga, u radu će kroz praksu Suda pravde EU biti opisan kompromis između suprotstavljenih stavova i dat pogled na budući razvoj mrežne neutralnosti.
KLJUČNE REČI:
Internet, mrežna neutralnost, paket podataka, elektronske komunikacije, pristup otvorenom Internetu
LITERATURA:
Članci:
Bullinger, G. M., Netzneutralität; Pro und Contra einer gesetzlichen Festschreibung; https://netzpolitik.org/wp-upload/Sachstand-Netzneutralit%C3%A4t.pdf
Fetzer, T., Die Netzneutralitäsdebatte erreicht den EuGH – Zugleich Besprechung von EuGH, Urteil vom 15.9.2020. – C-807/18 und C-39/19 – Telenor /NBMK, Zeitschrift für Urheber- und Medienrecht, 12/2020.
Jamison, M., Net Neutrality Policies and Regulation in the United States, Review of Network Economics, 17(3).
Krämer, J., Wiewiorra, L., Weinhardt, C., Net Neutrality: A progress report,
Telecommunications Policy, 2013, 37(9). https://www.researchgate.net/publication/259126818_Net_neutrality_A_progress_report.
Peuker-Minecka, M., Netzneutralität als grundrechtliche Gewährleistungspflicht; https://www.db-thueringen.de/receive/dbt_mods_00024757.
Pravni izvori:
Izveštaj Evropske komisije o praksi nulte tarife, 2017. https://ec.europa.eu/competition/publications/reports/kd0217687enn.pdf.
Izveštaj Centra za regulaciju EU (CERRE), 2018.
https://cerre.eu/wp-content/uploads/2020/06/CERRE_ZeroRating_FinalReport.pdf
Smernice BEREC-a o primeni evropskih pravila mrežne neutralnosti od strane nacionalnih regulatora, 2016. https://berec.europa.eu/eng/document_register/subject_matter/berec/regulatory_best_practices/guidelines/6160-berec-guidelines-on-the-implementation-by-national-regulators-of-european-net-neutrality-rules.
Smernice BEREC-a o primeni Uredbe o otvorenom Internetu, 2020.g. https://berec.europa.eu/eng/document_register/subject_matter/berec/regulatory_best_practices/guidelines/9277-berec-guidelines-on-the-implementation-of-the-open-internet-regulation.
Sud pravde EU, Telenor Magyarország Zrt. v Nemzeti Média- és Hírközlési Hatóság Elnöke, spojeni predmeti br. S-807/18 i S-39/19, 15. septembar 2020. https://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf;jsessionid=DA0EE1999FA9890027750 5F166EF5636?text=&docid=231042&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=f irst&part=1&cid=1617574.
Uredba (EU) 2015/2120 Evropskog parlamenta i Veća o utvrđivanju mera u vezi sa pristupom otvorenom internetu
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32015R2120&from=HR.