О УСТАВУ СФРЈ ОД 1974. ГОДИНЕ И ДРУШТВЕНОМ ПРАВОБРАНИОЦУ САМОУПРАВЉАЊА (ОМБУДСМАН)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Мијодраг Радојевић 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Ustav74.435R

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Устав СФРЈ од 1974. године у делу литературе познат је и као устав новум, јер је уредио низ институција и уставних решења до тада непознатих уставноправној теорији и пракси. Једна од институција је друштвени правобранилац самоуправљања, по својим бројним обележјима сличaн омбудсману, због чега су у теорији коришћени називи –  „југословенски омбудсман“, „самоуправни омбудсман“, „раднички омбудсман“ „квази омбудсман“, али и „самоуправни бранилац“, „бранилац самоуправљања“ итд. Улога друштвеног правобраниоца самоуправљања била је да, у складу са концептом деетатизације и као орган друштвене заједнице, штити самоуправна права радних људи и друштвене својине. Друштвени правобранилац самоуправљања на правном подручју некадашње Југославије установљен је на различитим нивоима територијалне-политичке организације власти. Аутор у тексту разматра следећа питања: који су били мотиви уставотворца да успостави Друштвеног правобраниоца самоуправљања, да ли се ради о sui generis институцији, у чему су његове сличности и разлике са омбудсманом, у којој мери је правобранилац стварно утицао на заштиту самоуправљања, које су препреке у остваривању његове уставне функције и да ли је утицао на форматирање омбудсмана у некадашњим бившим југословенским републикама, укључујући и Србију и њеног Заштитника грађана. На основу уставног концепта Друштвеног правобраниоца самоуправљања и његове праксе, аутор износи запажања о карактеру највишег правног акта СФРЈ од 1974. године као идеолошког и семантичког устава. 

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

устав, друштвени правобранилац самоуправљања, омбудсман, друштвена својина, самоуправна права радних људи и грађана

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA

• Бјелица, С., Спорови око аутономије Војводине, књига друга: 1974–1988, Београд, 2021.
• Гостић, Н., Уставна улога друштвеног правобраниоца самоуправљања у политичком систему социјалистичког самоуправљања, магистарски рад, Правни факултет Универзитета у Београд, 1989.
• Денковић, Д., Омбудсман као заштитник законитости и права грађана, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/1968.
• Денковић, Д., Друштвени правобранилац самоуправљања, Правни живот, бр. 6–7/1977.
• Ђорђевић, Ј., Уставно право, треће допуњено издање, Београд, 1978.
• Ђорђевић, Ј., Политички систем – прилог науци о човеку и самоуправљањуБеоград, 1967.
• Ђорђевић, Ј., Политички систем – прилог науци о човеку и самоуправљању, измењено издање, Београд, 1988.
• Јовановић, М., Самоуправни бранилац,Архив за правне и друштвене науке, бр. 2–3/1973.
• Јовичић, М., Државност федералних јединица, Београд, 1992.
• Јовичић, М., Омбудсман – заштитник законитости и права грађана у скандинавским и другим земљама, Архив за правне и друштвене науке, бр. 4/1968.
• Јовичић, М., Омбудсман – Чувар законитости и права грађана, . Београд, 1969.
• Јовичић, М., О уставу – теоријско-компаративна студија, књига 3. Устав и уставност, Миодраг Јовичић – Изабрани списи, Београд, 2006.
• Јовић, Д., Југославија – држава која је одумрла, Загреб–Београд, 2003.
• Коштуница, В., Саветовање о функцијама омбудсмана и заштити људских права и законитости код нас, Архив за правне и друштвене науке, бр. 4/1971.
• Кошутић, Б., Омбудсман и југословенско право, Бранич, бр. 3–4/2002.
• Кулић, Д., Друштвени правобранилац самоуправљања – омбудсман радничке класе, ­Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 21/1981.
• Микић, В., Садржина Устава СФРЈ из 1974. године у поређењу са уставима других социјалистичких и комунистичких држава, у: Пола века Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1974. – између митова и прошлости (ур. М. Радојевић, П. Матић, В. Станковић), Институт за политичке студије, Београд, 2024 (зборник радова у припреми).
• Милосављевић, Б., Омбудсман – заштитник права грађана, Београд, 2001.
• Мићић, Д., Функција друштвеног правобраниоца самоуправљања у заштити самоуправних права и друштвене својине (магистарски рад), Правни факултет Унвертзитета у Новом Саду, 1985.
• Николић, П., Федерација и федералне јединице, Београд, 1989.
• Поповић, Д., Слово о уставном језику (поглед на Устав од 1974. године), у: Пола века Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1974. – између митова и прошлости (ур. М. Радојевић, П. Матић, В. Станковић), Институт за политичке студије, Београд, 2024 [зборник радова у припреми]).
• Радојевић, М., Развој идеје и институције омбудсмана у Србији, Политичка ревија, бр. 1/2003.
• Радојевић, М., Преображај омбудсмана у савременим правним системима с посебним освртом на институцију Заштитника грађана у Републици Србији, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2016.
• Рајовић, В., Својинскоправни односи, самоуправни правобранилац и смењивост судија, Анали Правног факултета у Београду, бр. 5/1973.
• Szubiakowski, M., Лилић, Ст., Правобранилац права грађана у Пољској и друштвени правобранилац у Југославији (паралеле), Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3–4/1990.
• Тркуља, Ј., Осуда и изгон Михаила Ђурића, Heretikus, бр. 2/2003.
• Уставни суд Србије, О функцијама омбудсмана – искуства и правни проблеми, Уставни суд Србије, Београд, 1972.
• Шаркић, Н., Црњанин, В., Да ли је друштвени правобранилац самоуправљања претеча заштитника грађана (омбудсмана), у: Локални омбудсмани у градовима и општинама Србије (ур. Б. Милосављевић, Ј. Јеринић, М. Томашевић), Правни факултет Унион, Стална конференција градова и општина, Београд, 2022.