Зборник радова „Устав СФРЈ из 1974. године – 50 година касније“, 2025 (стр. 381-410)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Жељко Бартуловић 
, Милан Рапајић
DOI: 10.46793/Ustav74.381B
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Скупштински систем власти је по Уставу СФРЈ из 1974 доследније спроведен него што је то учињено Уставом СФРЈ из 1963. године. Од органа извршне власти и у овом Уставу су задржани органи из Устава од 1963. године, дакле, председник Републике и Савезно извршно веће, с тим што је преузета институција Председништва из амандмана XXXVI уз Устав Југославије од 1971. године.
Председништво се може посматрати као колегијални шеф државе и као посебан федерални орган. Разлог за успостављање овог органа треба тражити у вишенационалном карактеру ондашње југословенске федерације и како је у тадашњој теорији примећено „у потреби да се створи институционални пут за премошћивање тешкоћа и дилема у вези са тзв. наслеђем првог председника Републике“. У раду су иначе обрађени сви аспекти положаја Председништва као органа који се стара о очувању „федералне равнотеже“. Указано је да је Председништво више било орган шест република и две аутономне покрајине него орган Скупштине СФРЈ.
Иначе амандманом XXXVII од 1971. године предвиђена је била солуција да се поред Председништва бира и председник Републике под следећим условима: 1. да је кандидат за ову функцију , односно њен носилац Јосип Броз Тито; 2. да постоји предлог скупштина република и аутономних покрајна. У том смислу Устав СФРЈ је предвиђао постојање председника Републике са тзв. доживотним мандатом. Овакво уставно решење наишло је на оштру критику у раду.
У вези са положајем и улогом Савезног извршног већа у Уставу од 1974. године нема значајније дистинкције од решења Уставног закона из 1953. и Устава из 1963. године. У Уставу СФРЈ из 1974. године је експлицитно било наведено да је „извршни орган Скупштине СФРЈ“. Коначно у закључку рада дат је осврт на домашај уставних одредби о организацији извршне власти из 1974. године.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Устав СФРЈ; скупштински систем; извршна власт; председник Републике; Председништво; Савезно извршно веће
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA
- Вучић, О., Избор и одговорност Председништва СФРЈ, у: Промене Устава СФРЈ и Устава СР Србије, реферати са саветовања (П. Николић, ур.), Правни факултет Универзитета у Београду, Институт за правне и друштвене науке Правног факултета, Београд, 1988.
- Егић, О., Уставна природа и положај представништва СФРЈ, Универзитет у Београду, Правни факултет магистарски рад, Београд, 1982.
- Кардељ, Е., Основни узроци и правци уставих промена, Београд, 1973.
- Кулић, Д., Устав СФРЈ – Коментар, Београд, 1979.
- Кутлешић, В., Голић, Д., Уставно право-измењено и допуњено издање, Нови Сад, 2023.
- Маљковић, Н., Политичко-извршна функција у друштвено – политичком систему Југославије, докторска дисертација, Универзитет у Београду, 1985.
- Марковић, Р., Уставно право, Београд, 2014
- Микић, В., Пола века „Лошег старења“: Зашто Устав СФРЈ из 1974. године није стекао „статус грађанства“ у модерној упоредној уставности?, у: Право и јавне делатности: либер амицорум Јовица Тркуља (ур. С. Вукадиновић), Правни факултет Универзитета у Београду, Институт за упоредно право, Досије студио, Београд, 2024.
- Николић, П., Скупштински систем, у: Друштвено-политички систем СФРЈ, Београд, 1979.
- Николић, П., Положај политичко-извршних органа у Скупштинском систему федерације у: Федерализам и национално питање, Савез удружења за политичке науке Југославије, Београд, 1971.
- Пајванчић, М., Колективни шеф државе – у Југославији и упоредно, докторски рад, Правни факултет Универзитета у Београду, 1977.
- Пашић, Н., Друштвено – политичке заједнице и подруштављање политике, Београд, 1983.
- Ћуковић, М., Председништво СФРЈ у Нацрту новог Устава, Социјализам, бр. 6/1973.
- Шкарић, С., Уставна криза у Југославији и начин њеног превазилажења, Војно дело, бр. 1-2/1991.
- Устав СФРЈ, Сл. лист СФРЈ, бр. 9/1974.