Зборник радова „Устав СФРЈ из 1974. године – 50 година касније“, 2025 (стр. 193-210)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Веран Станчетић 
DOI: 10.46793/Ustav74.193S
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Током реформи јавног управљања последњих пола века, у већини европских држава евидентан је тренд ка јачању локалних и регионалних власти, односно ка децентрализацији и/или регионализацији. Ови процеси у основи имају два циља. Први је демократизација оличена у принципу субсидијаритета и спуштању власти ка грађанима, а други је унапређење функционалности, односно креирање флексибилнијег система јавног управљања кадрог да одговори на комплексне изазове савременог друштва.
Међутим, децентрализација и нарочито регионализација, схваћени као сегмент стратегије реформе и модернизације државног управљања, стоје насупрот концепту државног фрагмента, који често може бити фактор дисфункционалности.
Стога се у раду најпре теоријски елаборирају сличности и разлике ова два концепта. Потом се даје приказ примера територија (региона) у другим државама, који по својим карактеристикама представљају типичну регионалну децентрализацију, као и територија које представљају државне фрагменте. У средишњем делу рада анализира се да ли су аутономне покрајине у Србији заправо биле државни фрагменти?
Основна хипотеза овог рада је да су аутономне покрајине на основу Устава СФРЈ из 1974. године имале елементе државног фрагмента у односу на Републику Србију, што је оптерећивало њену функционалност, како за време постојања СФРЈ, тако и касније. Након распада СФРЈ и промена током деведесетих година уместо усвајања тековина реформи европских држава, односно модерног концепта регионализма (уз уклањање елемената државног фрагмента) дошло је до централизације система, што је опет био повод за тензије између централне (републичке) власти и аутономних покрајина.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
јавно управљање, децентрализација, регионализација, аутономна покрајина, државни фрагмент, Република Србија
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA
- Васовић, В., Савремене демократије I – друго издање, Београд, 2008.
- Galindo, G., Belgium breaks own record for longest period without government, https://www.brusselstimes.com/124777/belgium-breaks-own-record-for-longest-period-without-government.
- Keating, M., Loughlin, J., Deschouwer, K., Culture, Institutions and Economic Development: A Study of Eight European Regions, 2003.
- Келзен, Х., Општа теорија права и државе, Београд, 1998.
- Li, J., State Fragmentation: Toward a Theoretical Understanding of the Territorial Power of the State, Sociological Theory, No. 20(2)/2002.
- Levallois, Regional Fragmentation and EU Foreign and Security Policy, JOINT Research Papers, No. 3(2021.
- Local and regional government in Europe – Structures and competences, Council of European Municipalities and Region (CEMR).
- OECD, Understanding decentralisation systems, in: Making Decentralisation Work: A Handbook for Policy-Makers, OECD Publishing, Paris, 2019.
- Петровић, Р., Шпанија – сузбијање сецесионизма, Београд, 2022.
- Savy, R., Pauliat, H., Senimon, M., The Process of Decentralisation in Europe, in: The Palgrave Handbook of Decentralisation in Europe, (Eds. José Manuel Ruano, Marius Profiroiu), Palgrave Macmillan, 2017.
- Stancetic, V., Ilic, N., Self-governing regions and decentralization: Slovak experience and opportunities in Serbia, in: Slovak-Serbian EU Enlargement Fund Collection of Selected Policy Papers (eds. A. Cox, E. Holt), Slovak Aid, Bratislava, 2011.
- Станчетић, В., Реформа јавне управе – ка новој јавној управи: упоредни модели, Београд, 2015.
- Станчетић, В., Унутардржавни (регионални) идентитети у европским државама – шанса или ризик? у: Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (ур. В. Голубовић), Институт за међународну политику и привреду Београд, 2010.
- Устав Републике Србије 1990.
- Устав Републике Србије 2006.
- Устав СР Југославије 1992.
- Устав СфРЈ 1974.