БЕСПУЋА ДРЖАВНОСТИ И ФЕДЕРАЛИЗМА У ТИТОИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД АВНОЈ-А 1943. ДО УСТАВА СФРЈ 1974. ГОДИНЕ

Зборник радова „Устав СФРЈ из 1974. године – 50 година касније“, 2025 (стр. 133-158)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милан Петровић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Ustav74.133P

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Суштина овога рада је доказивање да су међународне границе Србије, које су постојале на дан настанка Југославије 1. децембра 1918. године, правоваљане и даље. Њих нису могли да обеснаже устави Титове Југославије. Прво зато, што су ти устави били тирански и нелегитимни. Друго, зато што уставни прописи не могу да мењају одредбе међународног права. Аутор разматра проблематику државности и федерализма у послератној Југославији, почев од АВНОЈ-а 1943. до Устава СФРЈ 1974. године. Не треба губити из вида то, да се од Републике Хрватске могу тражити територијалне компензације за више стотина хиљада убијених Срба у Независној Држави Хрватској само до септембра 1942. године.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

државни фрагмент, савез држава (конфедерација), савезна држава (федерација), АВНОЈ, међународно признате границе Србије

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА

  • Aldefer, H. F., American Local Government and Administration, New York, 1956. Arendt, H., Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft, Frankfurt am Main, 1955. Verdross, A., Völkerrecht, 5. Aufl., (unter Mitarbeit von Verosta, S. und Zemanek, K.) Wien, 1964.
  • Војна енциклопедија, II, 2. изд., Београд, 1971. Гиренко, Ју. С., Сталин-Тито, Москва, 1991. Dahm, G., Völkerrecht, II, Stuttgart 1961.
  • Duguit, L., Traité de droit constitutionnel, I, 3-e éd., Paris, 1927. Duguit, L., Traité de droit constitutionnel, II, 3-e éd., Paris, 1928. Duguit, L., Traité de droit constitutionnel, III, 3-e éd., Paris, 1930.
  • Duguit, L., Monnier, H., Les Constitutions et les principales lois politiques de la France depuis 1789, Paris, 1898.
  • Живот једног краља. Мемоари Петра II Карађорђевића, Београд, 1990. Jellinek, G., Die Lehre von den Staatenverbindungen, Berlin, 1882.
  • Jellinek, G., Allgemeine Staatslehre, 3. Aufl. von Jellinek, Berlin, 1914. Kelsen, H., Allgemeine btaatslehre, Berlin, 1925.
  • Kelsen, H., Das Problem der Souvеränität, Neudruck von 1928, Aalen, 1960. Kunz, J. L., Die Staatenverbindungen, Stuttgart, 1929.
  • Кнежев, З. Д., Западне силе и Југославија у Другом светском рату. Долазак комуниста на власт 1944. године, Београд, 2003.
  • Коштуница, В., Чавошки, К., Страначки плурализам или монизам. Друштвени покрети и политички систем у Југославији 1944-1949, Београд, 1983.
  • Кризман, Б., Анте Павелић и усташе, Загреб, 1978.
  • Кризман, Б., Павелић између Хитлера и Mussolinija, Загреб, 1980.
  • Кризман, Б., Усташе и Трећи Reich, II: Павелић – Хитлеров посљедњи савезник, 2. изд., Загреб, 1986.
  • Марјановић, М., Лондонски уговор из године 1915. Прилог повијести борбе за Јадран 1914-1917, Загреб, 1960.
  • Никола Пашић у Народној скупштини, IV, приредио Ђ. Станковић, Београд, 1998.
  • Петрановић, Б., Историја Југославије 1918-1988, II, Београд, 1988.
  • Петрановић,    Б.,     Зечевић,     М.,     Југославија    1918-1988.    Тематска     збирка докумената, 2. изд., Београд, 1988.
  • Петрановић, Б., Зечевић, М., Југословенски федерализам. Идеје и стварност. Тематска збирка докумената, II: 1943-1986, Београд, 1987.
  • Сабрана дела Сл. Јовановића, III (Уставобранитељи и њихова влада: Друга влада Милоша и Михаила), Београд, 1990.
  • Симић, П.. Тито. Феномен 20. века, 3. изд., Београд, 2011. Somló, F., Juristische Grundlehre, Leipzig, 1917.
  • Стефановић, Ј., Уставно право ФНР Југославије и компаративно, I, 2. изд., Загреб, 1956.
  • Тајна преписка Churchill-Стаљин 1941-1945, уредник Ф. Барбиери, Загреб, 1965.
  • Цветковић, С., Између српа и чекића, I: Ликвидација „народних непријатеља“ 1944-1953, 2. изд., Београд, 2015.
  • Шепић, Д., Влада Ивана Шубашића, Загреб, 1983.