Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 595-609
АУТОР(И): Борко Михајловић
DOI: 10.46793/UPSSIX.595M
САЖЕТАК:
Појачан значај и све веће присуство различитих облика дигиталне имовине резултирале су и повећаним интересовањем држава широм света за овај вид примене савремених технологија у области финансија. Српско право припада малобројној групи правних система у којима је већ креирана свеобухватна, потпуна правна регулатива дигиталне имовине. Основни предмет овог рада је анализа суштинских карактеристика српског правног режима дигиталне имовине уз повремени осврт на решења садржана у Предлогу Уредбе ЕУ о тржиштима криптоимовине и другим (малобројним) правним системима који су већ донели своје посебне прописе о дигиталној имовини. Анализа је извршена утврђивањем најзначајнијих карактеристика Закона о дигиталној имовини Србије, које сматрамо опредељујућим за његову каснију примену: 1) предвиђање три основне врсте дигиталне имовине; 2) јасно дефинисање подручја примене правила о дигиталној имовини; 3) свеобухватно регулисање читавог тржишта дигиталне имовине кроз прописивање правила о издавању и секундарном трговању дигиталном имовином, као и правила о свим учесницима на тржишту дигиталне имовине. Анализи наведених карактеристика претходи приказ основних предности и недостатака, односно ризика и потенцијалних проблема који прате дигиталну имовину.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
дигитална имовина, виртуелне валуте, дигитални токен, стабилна дигитална имовина, тржиште дигиталне имовине.