Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 535-551
АУТОР(И): Зоран Миладиновић
DOI: 10.46793/UPSSIX.535M
САЖЕТАК:
Осигурање живота у корист трећих лица најзаступљенији је вид осигурања живота за случај смрти. Шта више, у неким правима ова врста осигурања може се уговорити само за случај смрти осигураног лица. У нашем праву осигурања нема оваквих ограничења, што значи да се исто може уговорити и за случај доживљења одређене старости осигураног лица. Код ове врсте осигурања, осигурани случај може се остварити на личности уговарача осигурања или на неком другом лицу. Осигурано лице дакле може бити и сам уговарач осигурања а може бити и неко друго лице. С обзиром да се код ове врсте осигурања наступањем осигураног случаја исплата осигуране суме увек врши одређеном трећем лицу – кориснику осигурања и да се у уговору о осигурању помиње више лица са различитим правним статусом, уговором о осигурању морају се јасно дефинисати питања као што су јасно одређивање корисника осигурања, шта се дешава ако корисник осигурања умре пре осигураног лица, односно уговарача осигурања, да ли је потребно да корисник осигурања да свој пристанак да му се исплати накнада, да ли и до када уговарач осигурања може да опозове корист коју је уговорио за треће лице-корисника осигурања и сл. Сва ова питања углавном су уређена законским одредбама, али посебан значај имају Општи услови осигурања живота компанија која се баве животним осигурањем, будући да су напред наведена питања јасно дефинисана на основу искустава која су се у пракси показала као отворена.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
oсигурање, живот, осигуравач, осигураник, осигурано лице, корисник осигурања, осигурана сума.