Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 437-449
АУТОР(И): Тамара Ђурђић Милошевић
DOI: 10.46793/UPSSIX.437DM
САЖЕТАК:
Завештање представља строго формалан правни посао. Због природе завештајног располагања, форма има конститутивни значај, и завешталац своју последњу вољу може манифестовати у неком од расположивих завештајних облика који су прописани законом. Једна од основних подела завештајних форми је на јавна и приватна. Јавна завештања су од посебног значаја за реализацију слободе тестирања, јер пружају најширем кругу лица могућност њене манифестације, као и највећи степен правне сигурности. У раду се разматра у којој мери јавне завештајне форме остварују своју правну сврху у тестаментарном праву и удовољавају захтевима савременог правног промета mortis causa. У том правцу поставља се питање да ли је потребно осавремењавање постојећих завештајних форми у српском праву (пре свега јавних), односно увођење неких нових форми завештања и/или укидање старих које су изгубиле своју практичну примену,а све са циљем да се омогући реализација слободе тестирања сваком завештајно способном лицу у којим год околностима да се нађе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
слобода завештања, тестамент, форма тестамента, јавне завештајне форме.