Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 369-384
АУТОР(И): Драгица Живојиновић
DOI: 10.46793/UPSSIX.369Z
САЖЕТАК:
Предмет овог рада је сагледавање утицаја формализма завештања на реализацију слободе завештања. У овом смислу, ауторка истражује да ли су законски услови под којима се може располагати имовином за случај смрти путем одређеног облика завештања и захтеви формалне валидности сваког од њих понаособ, тако конципирани у српском праву да пружају добру основу за остварење слободе завештања. Након кратког освртања на облике завештања у историји српског права, изучавање ове тематике у актуелном српском праву отпочиње груписањем облика завештања с обзиром на њихове основне карактеристике. У централном делу рада, а у циљу утврђивања да ли се постојећим облицима завештања обезбеђује аутентичност завештаочеве последње воље уз истовремено обезбеђивање правне сигурности, ауторка скреће пажњу на добре и лоше стране свакoг од девет облика завештања српског права. У закључку рада она налази да ниска заступљеност завештања као основа позивања на наслеђе и знатан број поништених завештања због неиспуњења формалних услова пуноважности, указују да је реформа ове области нужна и предлаже решења de lege ferenda.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
слобода завештања, формализам, функције форме, облици завештања, остварење истинске намере завештаоца.