О неким аспектима броја и бројања

Савремено предшколско васпитање и образовање – тенденције, изазови и могућности (2023) (343-356)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Миломир Ерић, Оливера Марковић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: eric@pfu.kg.ac.rs

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/SPVO23.343E

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Аутори су у раду покушали да осветле проблем броја са више страна. Најпре су анализиране кључне дефиниције броја које су одредиле наше разумевање броја у математици као науци, али и у настави математике. Реч је схватању броја у филозофији и математици старе Грчке, питагорејаца и Платона пре свега, а након тога је указано на потпуно друга- чије схватање и математике и броја у савременој филозофији математике. Акценат је стављен на логицистичку дефиницију броја. Оно што се намеће као, условно речено, закључак, јесте постојање једне а приори структуре која омогућава различите врсте односа према броју чак и код животиња, или деце у најранијем узрасту. Овај сегмент анализе поткрепљен је бројним психолошким истраживањима. Указано је и на значај који број има у ширем, духовном контексту наше културе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

број, математика, питагорејци, психологија, митологија.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Badiou, A. (2016). Eloge des mathématiques. Paris: Flammarion.
  • Bijeljac-Babić, R., Bertonici, J. & Mehler, J. (1991). How do 4-day-old infants cate- gorize multisyllabic utterances?. Developmental Psychology, 29, 711–721.
  • Божић, М. (2002). Преглед историје и филозофије математике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Boyson, S. T. & Bernston, G. G. (1996). Quantity-based interference and symbolic representation in chimpanzees. Journal of Experimental Psychology, 22, 76–86.
  • Bourbaki, N. (1970). Théorie des ensembles. Paris: Bourbaki.
  • Goodstein, R. L. (1987). Postojanje u matematici. Novija filozofija matematike. Beograd: Nolit.
  • Dantzig, T. (1945). Number, the language of science. New York. Девлин, К. (2001). Математички ген. Београд: Плато.
  • Diels, H. (1983). Predsokratovci I. Zagreb: Naprijed.
  • Кнежевић, В. (2016). Математика у Платоновој филозофији. Београд: Српско филозофско друштво.
  • Koehler, O. (1951). The ability of birds to count, Bull. of Animal Behaviour, 9. Matsuzawa, T. (1985). Use of numbers by a chimpanzee. Nature, 315, 57–59.
  • Mehler J. & Bever, T. G. (1969). Cognitive capacity of very young children. Iowa Science Theachers Journal, 6(4), Article 12.
  • McGarrigle, J. & Donaldson, M. (1974–1975). Conservation accidents, Cognition, 3, 341–350.
  • McComb, K., Packer, C. & Pusey, A. (1994). Roaring and numerical assessement in contests between groups of female lions, Panthera leo. Animal Behavior, 47, 379– 387.
  • Новија филозофија математике (1987). Београд: Нолит.
  • Piaget, J. (1953). La genèse du nombre chez l’enfant u: Initiation au calcul. Paris: Cahier de pedagogie moderne.
  • Расел, Б. (1998). Историја западне филозофије. Београд: Народна књига.
  • Szabo, A. (1978). The beginnings of greek mathematics. Boston: D. Reidel publishing. Simon, T. J., Hespos, S. J. & Rochat, P. (1995). Do infants understand simple arithmetic? A replication of Wynn (1992), Cognitive Development, 10, 254–269.
  • Фоменко, А. Т. (1997). Статистичка хронологија – математички поглед на историју. Београд: Математички институт САНУ.
  • Фрибе и Алберс, Ф. (2015). Тајни живот бројева. Београд: Лагуна. Хокинг, С. (1988). Кратка повест времена. Београд.
  • Carnap, R. (1987). Logicističko zasnivanje matematike. Novija filozofija matematike. Beograd: Nolit.