АУТОР(И): Матија Јенко, Барбара Копачин
Е-АДРЕСА: matija.jenko@pef.upr.si, barbara.kopacin@pef.upr.si
DOI: 10.46793/NNU21.577J
САЖЕТАК:
На пољу истраживања подстицајног домаћег музичког окружења спроведено је подоста студија, које показују, да на одлуку о бављењу деце музиком, поред унутрашњих фактора у породици (на пример, мотивација родитеља, активности које родитељи раде са децом…), могу утицати и спољни фактори, попут окружења у којем живе породице.
Активно укључивање Словенаца у хорове једна је од најраспрострањенијих слободних активности у Републици Словенији, јер према Јавном фонду Републике Словеније за културу у хоровима пева више од 64.000 људи. Међутим, с обзиром да је Словенија веома разнолика земља, посебно на то у географском погледу, менталитет људи у различитим животним сре- динама је веома различит, иако у Словенији креативни људи живе и у руралним и у урбаним срединама. Будући да нас у чланку занима, да ли је певачка активност већа у руралним него у урбаним срединама, дефинисаћемо шта је уопште једно и друго и које су карактеристике хорова у Слове- нији, а затим истражити разлике у односу горе наведених активности родитеља и деце у обе средине.
У овом раду откривамо да је у урбаним срединама више активних певачких група, у које смо укључили породице, где деца и родитељи певају у хору, него у сеоским срединама, што приписујемо „рурбанизацији”, која брише границе између руралних и урбаних насеља и њихове функције, бришу се такође и традиционалне активности и њихове карактеристике у оба окружења. У раду потврђујемо и претпоставку да је подстицајно домаће музичко окружење (певање код куће, посећивање концерата са родитељима и мишљење родитеља о томе да подстицајно музичко окружење које нуде деци код куће, снажно утиче на њихово учешће у хоровима) повезано са укључивањем деце у хорове.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
хор, урбане средине, сеоске средине, певачко окружење.
ЛИТЕРАТУРА:
Benedik, T. (2016). Teden ljubiteljske kulture – tretjič. SIGIC Slovenski glasbenoinfor- macijski center. Retrieved May 4, 2021 from the World Wide Web http://www. sigic.si/teden-ljubiteljske-kulture-tretjic.html.
Gobec, R. (1958). Metodika zborovodstva. Ljubljana: Drţavna zaloţba Slovenije.
Habe, K. (2007). Vloga zborovodje pri oblikovanju vrednot. Glasba v šoli in v vrtcu, 12(2), 8–12.
Hargreaves, D. J. (1986). Developmental Psychology and Music Education. Psychology of Music. Sage Journals, 14(2), 83–96.
Kladnik, D. (2008). Geografija. Trţič: Učila International.
Kladnik, D., Lovrenčak, F. i Oroţen Adamič, M. (ur.) (2005). Geografski terminološki slovar. Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU.
Klasinc, S. (2005). Definicije in merila za razmejevanje prostora na ruralna/urbana območja. Statistični urad Republike Slovenije. Retrieved April 29, 2021 from the World Wide Web https://www.stat.si/doc/sosvet/Sosvet_18/Sos18_s452-2005.doc.
Kljun, B. (1999). Vpliv petja v otroškem pevskem zboru na razvoj glasbenih sposobnosti in spretnosti [Diplomski rad]. Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Pedagoška fakulteta.
Kneţević, M. (2017). Razvoj glazbenih sposobnosti v kontekstu temeljnih glazbeno- pedagoških koncepta s početka 20. stoljeća [Doktorska disertacija]. Osijek: University of Osijek, The Academy of Arts Osijek, Department of Music.
Kobolt, A. (2011). Razumevanje in odzivanje na čustvene in vedenjske teţave. Socialna pedagogika, 15(2), 153–173.
Kopačin, B. (2011). Povezava med glasbenim učenjem, inteligentnostjo in uspešnostjo pri pouku od četrtega do osmega razreda osnovne šole (Doktorska disertacija). Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Pedagoška fakulteta.
Kopačin, B. (2016). Medsebojna povezanost glasbenih aktivnosti in spodbudnega druţinskega okolja s psihosocialnim razvojem devetošolcev. Glasba v šoli: revija za glasbeni pouk v osnovnih in srednjih šolah, za glasbene šole in zborovodstvo, 19(1/2), 4–12.
Kozina, J. (2016). Življenjsko okolje ustvarjalnih ljudi v Sloveniji. Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU.
Macarol, B. (1993). Okoljski pojmi in njihova pravilna raba. Ujma, 7, 275–277.
Michaelidou, A. (2016). 5 ways to create a great musical environment at home. First Tours United Kingdom. Retrieved May 5, 2021 from the World Wide Web https://www.firsttutors.com/uk/music/blog/2016/12/5-ways-to-create-a-great- musical-environment-at-home/.
Rojko, B. (2014). Pevski zbor-stičišče socialnih interakcij. Vpliv petja v zboru na kakovost ţivljenja pevcev. Retrieved May 5, 2021 from the World Wide Web Naši zbori. Spletna revija o zborovski glasbi. https://www.nasizbori.si/pevski-zbor- sticisce-socialnih-interakcij/.
Rojko, B. & Rode, N. (2015). Pomen pevskih zborov za skupnost. Socialno delo, 54(2), 123–134.
Šubic, M. (2017). Barbara Kušar: Tri tisoč slovenskih zborov, ker skupaj zmoremo. Dnevnik. Retrieved April 30, 2021 from the World Wide Web https://www.dnevnik.si/1042781950.
Suzuki music-learning with love (2005). Suzuki Talent Education Association of Australia. Retrieved May 7, 2021 from the World Wide Web http://www.suzukimusic.org.au/suzuki.htm.
Ţvar, D. (2002). Kako naj pojejo otroci. Priročnik za zborovodje. Ljubljana: Zavod Republike Slovenije za šolstvo.
Ţvar, D. (2003). Razširjen program osnovnošolskega izobraževanja. PEVSKI ZBOR. Učni načrt. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo, znanost in šport, Zavod Republike Slovenije za šolstvo.