Слободне активности у оквиру наставе српског језика у измењеном друштвеном контексту

Наука, настава, учење у измењеном друштвеном контексту (2021) (стр. 357-370)

АУТОР(И): Мирјана М. Чутовић

Е-АДРЕСА: mirjana.cutovic3@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NNU21.357C

САЖЕТАК:

Образовање и васпитање, као део друштвеног контекста, услед појаве пандемије вируса корона, у школској 2019/2020. години претрпели су велике промене, широм света. Негативни утицај пандемије на образовне системе манифестовао се кроз различите видове измењеног режима рада школа. Најрадикалнији начин, свакако је био само затварање школа, односно спровођење програма образовања на даљину, путем одређених платформи за учење. Организација слободних активности, у таквим условима, била је ограничена у сваком погледу. Полазећи од измењеног друштвеног контекста изазваног пандемијом спроведено је истраживање са циљем испитивања начина организације, као и реализације слободних активности у оквиру наставе српског језика. Истраживањем су обухваћени учитељи млађих разреда основне школе (N = 161). Резултати истраживања имплицирају да је актуелна пандемија допринела оскуднијој реализацији слободних активности, али и то да су учитељи указали на бројне тешкоће приликом њихове организације и реализације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

слободне активности, настава српског језика, млађи основношколски узраст, пандемија.

ЛИТЕРАТУРА:

Bakoban, R. A. & Aljarallah, S. A. (2015). Extracurricular Activities and Their Effect on the Student’s Grade Point Average: Statistical Study. Educational Research and Reviews, 10(20), 2737–2744.

Bartkus, K. R., Nemelka, B., Nemelka, M. & Gardner, P. (2012). Clarifying the meaning of extracurricular activity: A literature review of definitions. American Journal of Business Education (AJBE), 5(6), 693–704.

Valjan Vukić, V. (2016). Izvannastavne i izvanškolske aktivnosti učenika – višestruke perspektive. Školski vjesnik: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 65(1), 33–57.

Вучковић, М. (1988). Методика наставе српскохрватског језика у млађим разре- дима основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Darling, N., Caldwell, L. L. & Smith, R. (2005). Participation in school-based extracurricular activities and adolescent adjustment. Journal of Leisure Research, 37, 51–77.

Durlak, J. A. & Weissberg, R. P. (2007). The impact of after-school programs that promote personal and social skills. Chicago, IL: Collaborative for Academic, Social, and Emotional Learning.

Ђурић, Ж. и Стојадиновић, М. (2020). Пандемије и институционални изазови у савременом друштву. Српска политичка мисао, 68(2), 119–140.

Закон о основама система образовања и васпитања (2017). Службени гласник Републике Србије, бр. 88/2017.

Zrilić, S. i Košta, T. (2009). Učitelj – kreator izvannastavnih aktivnosti. Magistra Iadertina, 4(1), 159–170.

Илић, П. (2003). Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси: методика наставе. Нови Сад: Змај.

Jain, S., Lall, M. & Singh, A. (2021). Teachers’ voices on the impact of COVID-19 on school education: Are ed-tech companies really the panacea?. Contemporary Education Dialogue, 18(1), 58–89.

Jurčić, М. (2008). Učiteljevo zadovoljstvo temeljnim čimbenicima izvannastavnih aktivnosti. Ţivot i škola, 20(2), 9–36.

Massoni, E. (2011). Positive effects of extra curricular activities on students. Essai, 9(27), 84–87.

Pedagoška enciklopedija 2 (1989). Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna sredstva. Пурић, Д. и Чутовић, M. (2018). Школа као фактор развијања интеркултуралности.

У С. Маринковић (ур.), Језик, култура, образовање, рад штампан у целини, 2. новембар 2018, Ужице (361–374). Ужице: Педагошки факултет.

Ристић, М. и Благданић, С. (2017). Нове перспективе у образовању – ванучионичка настава у дигиталном окружењу. Иновације у настави, XXX(2), 1–14. DOI 10.5937/inovacije1702001R.

Rosandić, D. (1986). Metodika knjiţevnog odgoja i obrazovanja. Zagreb: Školska knjiga. Ferrari, A. (2012). Digital competence in practice: An analysis of frameworks. Sevilla:

JRC IPTS. Retriеved May 30, 2021 from the World Wide Web https://ifap.ru/ library/book522.pdf. DOI 10.2791/82116.

Fredricks, J. A. & Eccles, J. S. (2005) Developmental benefits of extracurricular involvement: Do peer characteristics mediate the link between activities and youth outcomes?. Journal of Youth and Adolescence, 6, 507–520.

Carrillo, C. & Flores, M. A. (2020). COVID-19 and teacher education: a literature review of online teaching and learning practices. European Journal of Teacher Education, 43(4), 466–487. DOI 10.1080/02619768.2020.1821184.

Cosden, M., Morrison, G., Gutierrez, L. & Brown, M. (2004). The effects of homework programs and after-school activities on school success. Theory into Practice, 43(3), 220–226.

Šiljković, Ţ., Rajić, V. i Bertić, D. (2007). Izvannastavne i izvanškolske aktivnosti. Odgojne znanosti, 9(2(14)), 133–145.

Zhang, W., Wang, Y., Yang, L. & Wang, C. (2020). Suspending Classes without Stopping Learning: China’s Education Emergency Management Policy in the COVID-19 Outbreak. Journal of Risk and Financial Management, 13(58), 1–6. DOI 10.3390/jrfm13030055.