АУТОР(И): Ана К. Миловановић
Е-АДРЕСА: ana.milovanovic@uf.bg.ac.rs
DOI: 10.46793/NNU21.189M
САЖЕТАК:
Предмет рада су могућности и изазови наставе драмске уметности у измењеном друштвеном контексту. Указује се да је, у друштве- ном контексту измењеном применом глобалистички образовне политике у Србији, универзитетска настава драмске уметности за васпитаче почела да губи квалитет. Услед специфичне природе драмске уметности, онлајн настава овог предмета није могућа. На примеру наставе предмета Драма и покрет на Учитељском факултету у Београду, утврђено је да је настава била ограничена на предавања и теоријске вежбе, током ванредног стања, и да су, по његовом укидању, биле неопходне практичне вежбе. Непремостиви иза- зов биле су мере заштите од корона вируса, услед којих је било немогуће држање вежби луткарске анимације и луткарске режије, односно спремање луткарских представа (изузев монодрама). Истиче се да су студенти били оштећени и зато што нису могли да играју испитне представе за децу. За квалитет наставе била је неопходна већа ангажованост професора.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
драмска уметност, настава драмске уметности, васпитачи, глобализам, пандемија.
ЛИТЕРАТУРА:
Амфилохије, М. (2006). Основи православног васпитања. Београд: Православни богословски факултет.
Ardehali, S. M. (2020). Puppetry & Pandemic: Crowning of Corona Virus. Puppetry International, num. 48, 5–8.
Astles, C. (2020). Adjusting to Covid-19 in the UK. Puppetry International, num. 48.
Беловић, М. (1994). Уметност позоришне режије. Београд: Завод за издавање уџбеника – Универзитет уметности.
Вукадинов, Н. (2014). Школа за глобално друштво. У Р. Шутић (прир.): Преваспи- тавање човечанства. Глобализам и образовање за „Ново доба”(153–162). Цетиње: Светигора.
Грант, Н. (2006). Историја позоришта. Београд: Завод за издавање уџбеника. Дивињо, Ж. (1978). Социологија позоришта. Београд: БИГЗ.
Дифур, Д. Р. (2014). Производња постмодерног детета. У Р. Шутић (прир.): Прева- спитавање човечанства. Глобализам и образовање за „Ново доба” (153–162). Цетиње: Светигора.
Ђорђевић, К. (2021). У раљама онлајн наставе. Политика. 30. 5. 2021.
Јовановић, Б. (2021). Лорен од Арабије у Москви. Политика. 7. 5. 2021.
Каменов, Е. (2014). Странпутице реформе система васпитања и образовања. У Р. Шутић (прир.): Преваспитавање човечанства. Глобализам и образовање за
„Ново доба” (117–138). Цетиње: Светигора.
Клајн, Х. (1979). Основни проблеми режије. Београд: Универзитет уметности.
Миловановић, А. (2003). Фолклорне лутке на штапу. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача.
Миловановић, А. (2019). Примена луткарског метода у функцији родољубивог васпитања студената студијских програма за образовање васпитача. У Љ. Пауновић и С. Видосављевић (ур.), Зборник радова са III научног скупа с међународним учешћем Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе, Лепосавић, 31. мај – 1. јун 2019 (529–549). Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену.
Молинари, Ч. (1982). Историја позоришта. Београд: Завод за издавање уџбеника. Пери, М. (2000). Интелектуална историја Европе. Београд: Клио.
Поповић, А. (2021). У наредним годинама мораћемо да надокнадимо „рупе у знању”. Политика. 30. 5. 2021.
Скљарова, Т. (2016). Развојна психологија и педагогија за наставнике и родитеље: уџбеник. Београд: Православни богословски факултет.
Тасић, А. (2020). Онлајн позориште у доба короне. Театрон, бр. 190–193, 25–34.