ЦРКВЕНО ПРАВО КАО БОГОСЛОВСКА И ПРАВНА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА – ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ДВОЈНОГ НАУЧНОГ ИДЕНТИТЕТА

Државно црквено право (2023) (стр. 45-59) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зоран Деврња

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DCP23.045D

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Црквено право је једна од најстаријих богословских дисциплина која изражава аутентично црквено предање настало ходом сакралног тела Цркве кроз историју. Поред свог неоспоривог еклисијалног идентитета еклектичког карактера,  који настаје свештеним прожимањем канонског сведочења са другим носиоцима богословског предања попут наука о богослужењу, о светоотачком духовном и теолошком наслеђу и њиховом доприносу уобличавању догматског и етичког исповедања, о литерарним носиоцима предања, као и о црквеној историји, Црквено право се од периода зрелог средњевековља развија и у смеру идентификације са јуриспрудентним предметима и методама истрaживања што га чини двоидентитетном науном дисциплином. Иако је предметом тровековне академске расправе о његовом позиционирању у породици правних и богословских наука Црквено право се одупире заокруженим и коначним епистемолошким дефиницијама и задржава свој прожимајући, структурално сложен, вишеслојан и у исто време јединствен и особен еклисијални и правни, пастирски и академски научни  идентитет. Чланак који је пред вама је сведени покушај сагледавања позитивних и негативних последица дуалног идентитета науке Црквеног права.  

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Црквено право, Еклисијално право, канонско предање, академско богословље, Универзитет 

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аврамовић, С., Прилози настанку државно-црквеног права у Србији, Београд, 2007.
  • Đukić, D., „The Legal Regulations of Religious Symbols in the Public Sphere in Serbia“, y Sobczyk, Р. (ed.), Religious Symbols in the Public Sphere – Analysis on Certain Central European Countries, Budapest – Miskolc, 2021.
  • Ђукић, Д., „Црквено право као део правничког образовања на Правном факултету у Београду 1808-1945“, у Вукашиновић, В. (ур.), Богословље код Срба – изазови и перспективе, Београд, 2022.
  • Ђурђевић, Н., Остваривање слободе вероисповести и правни положај цркава и верских заједница у Републици Србији, Београд, 2009.
  • Јевтић, А., Свештени канони Цркве, Београд, 2005.
  • Јовић, Р., Динамика хришћанског идентитета, Београд, 2018.
  • Милаш, Н., Канони Православне Цркве са тумачењима, Београд-Шибеник, 2004, фототипско издање
  • Милошевић, Н., У Духу и Истини – литургичко-канонске теме, Београд, 2011.
  • Митровић, Д., „Сергије Викторович Троицки о месту Црквеног права и његовом односу са државним правом“, у Раковић, А., и Ђурић, В. (прир.), Зборник Право, Вера, Култура, Београд, 2012.
  • Новаковић, Д., Државно законодавство о Православној Цркви у Србији од 1804. до1914. Године, Београд, 2010.
  • Новаковић, Д., Српска Православна Црква у законодавству Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, Београд, 2015.
  • Пузовић, В., Руски путеви српског богословља, Београд, 2017.
  • Ристовић, Н., Хришћанство и античко наслеђе, Београд, 2010.
  • Роберс, Г., „Држава и Црква у Европској унији“, у  Роберс, Г. (прир.) Држава и Црква у Европској унији, Београд, 2012, 9-17.
  • Слијепчевић, Ђ., Историја Српске Православне Цркве 2. књ., Београд, 1991.
  • Шијаковић, Б., Огледање у контексту – О знању и вјери, предањуи идентитету, цркви и држави, Београд, 2011.