ПОЛОЖАЈ АЛЕКСИНЦА У БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Иван М. Бецић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Aleksinac190.199B

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Припајањем шест нахија Кнежевини Србији 1833. године, Алексинац је постао најважнији град на јужној граници аутономног дела Османског царства. Са осамостаљењем Србије, попут других места, Алексинац је служио као пример будућег уређења града по европским нормама. За вестернизацију новопризнате државе неопходан је био капитал, а како га држава није имала, ангажовала је све расположиве приватне капитале. Тако су настали локални новчани заводи са акционарским капиталом чији је првенствени циљ био да финансира сопствене акционаре, а тек потом да пласира средства у пројекте других удружења или појединаца. Ове установе развијале су се до почетка периода ратова Србије (1912–1918) јер им је након тога нормалан рад био онемогућен. У првим годинама постојања Краљевине СХС новчани заводи доживели су експанзију, али је Велика економска криза онемогућила пословање највећем броју приватних финансијских установа. На основу резултата истраживања приказаних у раду, могуће је да се оствари увид у пословање паланачких новчаних завода, да се сагледа њихов значај за околину, увиде проблеми са којима су се сусретали, као и да се разуме стагнација у раду када је држава морала да спасава земљораднике од пропасти јер су чинили основни друштвени слој у Краљевини Југославији. На основу архивске грађе и адекватне литературе, могуће је сагледати положај алексиначких новчаних завода у банкарском систему Краљевине Југославије и њихов допринос у јачању њене привреде. Са друге стране, у раду су презентовани сви недостаци у пословању ових установа, чиме је могуће објаснити ниво (не)развијености алексиначке привреде и њеног утицаја на стандард грађана.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Алексиначка штедионица, Алексиначка банка, Привредна банка, дивиденда, економска криза

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA

• Бецић Иван М, „Приватни новчани заводи у Алексинцу између два свет- ска рата”, Архив, 1–2/2015.
• Бецић Иван М, „Новчани заводи у Бујановцу између два светска рата”, Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: друштвено-економски и политич- ки аспект, ур. Дејан Антић, Иван Бецић, Врање 2018.
• Бецић Иван М, Антић Дејан Д, Врањске банке у Краљевини Југославији 1918–1941, Врање 2021.
• Бецић Иван М, „Нишки новчани заводи у банкарском систему Краљеви- не Југославије”, Баштина, 59/2023.
• Вучо Никола, Привредна историја Србије до Првог светског рата, Бео- град 1955.
• Историја српског народа, Београд 1994.
• Митровић Андреј, Стране банке у Србији 1878–1914, политика, прогрес, европски оквири, Београд 2004.
• Becić Ivan M., Antić Dejan D, „Niška akcionarska štedionica 1885–1941”,
• Istorija 20. veka, 1/2022.
• Kršev Boris, Bankarstvo u Dunavskoj banovini, Novi Sad 1998. Lakatoš Joso, Jugoslavenska privreda, Zagreb 1933.