Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 627-640
АУТОР(И): Љубица Вујновић
DOI: 10.46793/UPSSIX.627V
САЖЕТАК:
У периоду пре заштите филма ауторским правом, филмски продуценти утицај стичу првенством у неовлашћеном коришћењу и присвајању туђих филмова. На самом почетку такво понашање наилази на прећутну међусобну сагласност филмских стваралаца. Наиме, они су били носиоци патената на филмској опреми, те филм нису перципирали као уметност, већ као научни експеримент. С рапидним напретком технологије долази до усложњавања филма – за нешто више од деценије он прелази пут од једноминутног приказа свакодневног живота до целовечерњег играног филма. Тада заштита од пиратерије постаје неопходна.
Закон о заштити права конкуренције у Сједињеним Америчким Државама, Шерманов акт, на снази је још од 1890. године. Међутим, санкционисању монополистичких пракси филмских продуцената приступа селективно и с доцњом. Недоследно санкционисање монопола показује се круцијалним за настанак и пад Едисоновог труста, као и за постављање на пиједестал Независних продуцената. У јеку Првог светског рата дугометражни филм постаје стандард филмске индустрије. Прогресивни раст продукцијских трошкова условљава пад компетитивности европског филма на светском тржишту.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
филмска индустрија, ауторско право, право конкуренције, пиратерија, монопол, Едисонов труст, патентни пул, дугометражни филм.