СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: ПРВИ СРПСКИ КРАЉ И ДРУГИ СРПСКИ БИОГРАФ У РЕЦЕПТИВНОЈ МИСЛИ XX ВЕКА

Узданица XX 1 (2023), (стр. 21-32)

АУТОР(И): Анка Ж. Симић

Е-АДРЕСА: anka.simic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica20.1.021S

САЖЕТАК:

У научној мисли током XX века посебна пажња посвећена је српским биографијама, као најважнијој групи наше старе књижевности. Књижевно дело првог српског краља и другог српског биографа самеравано је у критичкој мисли XX века. Лик краљев, као и слику његовог стваралаштва успостављамо на равни дијалектичког јединства међу критичарима који су се бавили краљевим животом и делом, од Павла Поповића који за предмет свог интересовања има једино краљев Живот Светог Симеона, преко Ђорђа Трифуновића и Димитрија Богдановића који проналазе и анализирају и краљеве правне текстове, уз покретање жанровских, поетичких, биографских и других елемената у опису књижевности, до Милана Кашанина који уочава идеолошку обојеност Стефановог описа очевог живота

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Стефан Првовенчани, старе српске биографије, књижевност, рецепција.

ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОРИ
  • Стефан Првовенчани (1970): Стефан Првовенчани, Живот Стефана Немање, Стара српска књижевност, I, предговор, избор и редакција Драгољуб Павловић, Нови Сад: Матица српска, Београд: Српска књижевна задруга, 73‒117.
  • Стефан Првовенчани (1988): Стефан Првовенчани, Сабрани списи, приредила Љиљана Јухас-Георгиевска, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
  • Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије (2012): Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, књ. 2, приредила Љиљана Јухас-Георгиевска, Нови Сад: Издавачки центар Матице срп- ске.
ЛИТЕРАТУРА
  • Анђелковић (2020): М. Анђелковић, Интертекстуалне везе Савиног Житија Светог Симеона и I и II Хиландарске повеље, у: В. Пузовић, В. Таталовић (ур.), Збор- ник радова са међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Пра- вославне Цркве (1219‒2019): историјско, богословско и културно наслеђеˮ, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Свети Aрхијерејски Синод Српске Православне Цркве, 229‒237.
  • Богдановић (1975): Д. Богдановић, Старе српске биографије, избор и предго- вор Димитрије Богдановић, Београд: Просвета.
  • Богдановић (1978): Д. Богдановић, Развој жанрова у српској књижевности XIII века, Богословље, 22(37), св. 1/2, Београд: Богословски факултет Српске право- славне цркве, 67‒74.
  • Богдановић (1991): Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, дру- го издање, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Богдановић (1998): Д. Богдановић, Студије из српске средњовековне књижев- ности, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Бојовић (2006): Д. Бојовић, Старозаветни образ крста, Црквене студије, год. 3, бр. 3, Ниш: Центар за црквене студије, 199‒212.
  • Деретић (1996): Ј. Деретић, Књижевност епохе Немањића, у: Историја српске књижевности, Београд: Требник, 53‒62.
  • Јаус (1978): H. R. Jaus, Estetika recepcije, izbor studija, prevela Drinka Gojković, predgovor Zoran Konstantinović, Beograd: Nolit.
  • Јухас-Георгиевска (1988): Љ. Јухас-Георгиевска, Сабрани списи, Стефан Пр- вовенчани, Стара српска књижевност, књига трећа, Београд: Српска књижевна задруга, Просвета, 9‒53.
  • Јухас-Георгиевска (2017): Љ. Јухас-Георгиевска, Сабрана дела, Стефан Прво- венчани, предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Кашанин (2002): М. Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Кашанин (2014): М. Кашанин, Градови и дворци у средњовековној Србији, Бео- град: Народни музеј.
  • Маринковић (1996): Р. Маринковић, Писах и потписах, Београд: Нолит. Маринковић (1998): Р. Маринковић, Светородна господа српска, Београд: Друштво за српски језик и књижевност.
  • Поповић (1999): П. Поповић, Преглед српске књижевности, приредио акаде- мик Мирослав Пантић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Поповић (2001): П. Поповић, Стара српска књижевност, Сабрана дела, књи- га II, приредила проф. др Радмила Маринковић, Београд: Завод за уџбенике и на- ставна средства.
  • Поповић (2002): П. Поповић, Књижевна критика – књижевна историографи- ја, Сабрана дела, књига X, приредио академик Мирослав Пантић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Радојичић (1963): Ђ. Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевно- сти, Титоград: Графички завод.
  • Ређеп (2008): Ј. Ређеп, Стефан Првовенчани, Старе српске биографије, Нови Сад: Прометеј, 17‒21.
  • Свети Сава (2022): Свети Сава, Житије Светог Симеона, приређивање, пре- вод са српскословенског и коментари Маја Анђелковић, превод са српског на пољски Александар Наумов, уредници Маја Анђелковић, Тихон Ракићевић, 2. измењено и допуњено издање, Студеница: Манастир Студеница, Краљево: АДМ Графика.
  • Трифуновић (1967): Ђ. Трифуновић, Стара српска књижевност, Београд „Југославија”.
  • Трифуновић (1972): Ђ. Трифуновић, Значајније појаве и писци у старој срп- ској књижевности, Стара књижевност, приредио Ђорђе Трифуновић, 2. издање, Бео- град: Нолит, 11‒30.
  • Трифуновић (1972): Ђ. Трифуновић, Српска књижевност у књижевној крити- ци, уредник Јован Христић, књ. 1, Стара књижевност, приредио Ђорђе Трифуновић, Београд: Нолит.
  • Трифуновић (1974): Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књи- жевних појмова, Београд: „Вук Караџићˮ.
  • Трифуновић (1976): Ђ. Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижев- ности средњег века, записи са предавања Ђорђа Трифуновића, Београд: Филолошки факултет Београдског универзитета.
  • Шпадијер (2015): И. Шпадијер, Алегорија раја код Светог Саве и Стефана Пр- вовенчаног, у: Б. Миљковић, Д. Џелебџић (ур.), Зборник у част Мирјане Живојино- вић, књига 1, Београд: Византолошки институт САНУ, Задужбина светог манастира Хиландара, 113‒126.