Sveti Atanasije Veliki: stvaranje čoveka kao ikone Božje u svetlu hristologije

Sabornost, XX (2026)  (str. 41-56)

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Svilen Tutekov

 

Download Full Pdf  
DOI: https://doi.org/10.46793/sabornost26.041T

SAŽETAK / ABSTRACT:

Nastojeće istraživanje ima za predmet učenje Atanasije Veliki o stvaranju čoveka kao ikone (κατ᾽ εἰκόνα) Božje u svetlosti njegove hristologije. Istraživački fokus usmeren je na organsku povezanost antropologije i tajne Ovaploćenja, pri čemu se oboženje čoveka pokazuje kao „druga strana” ovaploćenja Logosa. Metodologija rada zasniva se na hristocentričnom i sotiriološkom pristupu, kroz analizu misli Svetog Atanasija u perspektivi nikejskog bogoslovlja jednosuštnosti. Osnovni zaključci ukazuju da je čovek stvoren kroz Logosa i da je ontološki određen kao ikona Ikone, što naglašava njegovu egzistencialnu zavisnost od Prvolika. Istraživanje otkriva dinamički karakter ikoničnosti — kretanje od obraza ka podobiju (ὁμοίωσις), koje ne predstavlja statičnu datost, već eshatološki put ka netruležnosti, ostvaren kroz ovaploćenog Logosa Hrista. Ovaploćenje se određuje kao „drugo stvaranje” i obnavljanje, koje ne samo da uspostavlja protološki palu prirodu, nego je daruje i većom blagodaću bogopodobija u Hristu. U zaključku se ističe da je hristološka antropologija Svetog Atanasija organski nastavak nikejskog dogmata: samo ukoliko je Logos istiniti Bog po prirodi, čovek može biti stvarno obožen. Istraživanje se okončava potvrdom temeljnog svetootačkog načela da je Bog postao čovek kako bi čovek postao bog po blagodati.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

Atanasije Aleksandrijski, Ovaploćenje, obraz Božji, oboženje, Hri-stologija, jednosuštnost, podobije, Logos, antropologija

LITERATURA / REFERENCES:

  • Brajović, B. (2005). ΑΣΥΛΙΑ, knj. 35, Beograd: Hrišćanska misao.
  • Δημητρόπουλος, Π. (1954). Ἡ Ἀνθρωπολογία τοῦ Μεγάλου Ἀθανασίου. Άθήνα: Έκδοσις Ενορίας.
  • Δραγκάς, Δ. (1986). Ἡ ἐνανθρώπησις τοῦ Θεοῦ κατὰ τὸν ἅγιον Ἀθανάσιον Ἀλε-ξανδρείας. Preštampa iz časopisa Ἐκκλησία. Ἀθῆναι: Ἀποστολικὴ Διακονία τῆς Ἐκκλησίας τῆς Ἑλλάδος.
  • Jevtić, A. (2016). Patrologija (Istočni oci i pisci IV i V veka: od Nikeje do Halkidona (325–451)) (2. dopunjeno izd., knj. 2). Beograd – Trebinje – Los Anđeles: Inteklima grafika.
  • Λουδοβίκος, Ν. (1999). ᾿Η κλειστή πνευματικότητα καὶ τὸ Νόημα τοῦ Ἑυτοῦ. Ἀθήνα: Ἑλληνικὰ Γράμματα.
  • Ματσούκας, Ν. (1992). Θεολογία, κτισιολογία, οικολογία κατά τον Άγιο Γρηγόριο Παλαμά. Θεσσαλονίκη: Πουρναράς.
  • Μούτσουλας, Ι. (1989²). Ο Μέγας Αθανάσιος: 1600 έτη από του θανάτου του. Επιλογή εκ των έργων του. Άθήνα: Ἀποστολική Διακονία τῆς Ἐκκλησίας τῆς Ἑλλάδος.
  • Ng, N. K. K. (2000). The spirituality of Atflanasius: A key for proper understanding of flis life and tflougflt (Doctoral dissertation). The University of Edinburgh.
  • Νέλλας, Π. (2000). Ζῶον Θεούμενον: Προοπικές για μια ορθόδοξη κατανόηση του ανθρώπου. Αθήνα: Εκδόσεις Αρμός.
  • Peno, Z. (2009). Hristos — Nova tvar (Aspekti pravoslavne kosmologije i antropologije). Foča–Ostrog: Dis publik.
  • Florovskiй, G. (1992). Vostočnыe otcы IV veka (2-oe izd.). Moskva: MP „Palomnik”.
  • Ćurić, Ž. (2003). Sotiriološke pretpostavke učenja Sv. Atanasija Aleksandrijskog o stvaranju sveta i rađanju Sina. Beograd: Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve; Informativna služba Srpske pravoslavne crkve; Smederevo: Narodna biblioteka; Gimnazija.
Post Views: 12