Саборност, XX (2026) (стр. 41-56)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Свилен Тутеков 
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/sabornost26.041T
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Настојеће истраживање има за предмет учење Атанасије Велики о стварању човека као иконе (κατ᾽ εἰκόνα) Божје у светлости његове христологије. Истраживачки фокус усмерен је на органску повезаност антропологије и тајне Оваплоћења, при чему се обожење човека показује као „друга страна” оваплоћења Логоса. Методологија рада заснива се на христоцентричном и сотириолошком приступу, кроз анализу мисли Светог Атанасија у перспективи никејског богословља једносуштности. Основни закључци указују да је човек створен кроз Логоса и да је онтолошки одређен као икона Иконе, што наглашава његову егзистенциалну зависност од Прволика. Истраживање открива динамички карактер иконичности — кретање од образа ка подобију (ὁμοίωσις), које не представља статичну датост, већ есхатолошки пут ка нетрулежности, остварен кроз оваплоћеног Логоса Христа. Оваплоћење се одређује као „друго стварање” и обнављање, које не само да успоставља протолошки палу природу, него је дарује и већом благодаћу богоподобија у Христу. У закључку се истиче да је христолошка антропологија Светог Атанасија органски наставак никејског догмата: само уколико је Логос истинити Бог по природи, човек може бити стварно обожен. Истраживање се окончава потврдом темељног светоотачког начела да је Бог постао човек како би човек постао бог по благодати.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Атанасије Александријски, Оваплоћење, образ Божји, обожење, Хри-стологија, једносуштност, подобије, Логос, антропологија
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Браjовић, Б. (2005). ΑΣΥΛΙΑ, књ. 35, Београд: Хришћанска мисао.
- Δημητρόπουλος, Π. (1954). Ἡ Ἀνθρωπολογία τοῦ Μεγάλου Ἀθανασίου. Άθήνα: Έκδοσις Ενορίας.
- Δραγκάς, Δ. (1986). Ἡ ἐνανθρώπησις τοῦ Θεοῦ κατὰ τὸν ἅγιον Ἀθανάσιον Ἀλε-ξανδρείας. Прештампа из часописа Ἐκκλησία. Ἀθῆναι: Ἀποστολικὴ Διακονία τῆς Ἐκκλησίας τῆς Ἑλλάδος.
- Јевтић, А. (2016). Патрологиja (Источни оци и писци IV и V века: од Никеје до Халкидона (325–451)) (2. допуњено изд., књ. 2). Београд – Требиње – Лос Анђелес: Интеклима графика.
- Λουδοβίκος, Ν. (1999). ᾿Η κλειστή πνευματικότητα καὶ τὸ Νόημα τοῦ Ἑυτοῦ. Ἀθήνα: Ἑλληνικὰ Γράμματα.
- Ματσούκας, Ν. (1992). Θεολογία, κτισιολογία, οικολογία κατά τον Άγιο Γρηγόριο Παλαμά. Θεσσαλονίκη: Πουρναράς.
- Μούτσουλας, Ι. (1989²). Ο Μέγας Αθανάσιος: 1600 έτη από του θανάτου του. Επιλογή εκ των έργων του. Άθήνα: Ἀποστολική Διακονία τῆς Ἐκκλησίας τῆς Ἑλλάδος.
- Ng, N. K. K. (2000). The spirituality of Atflanasius: A key for proper understanding of flis life and tflougflt (Doctoral dissertation). The University of Edinburgh.
- Νέλλας, Π. (2000). Ζῶον Θεούμενον: Προοπικές για μια ορθόδοξη κατανόηση του ανθρώπου. Αθήνα: Εκδόσεις Αρμός.
- Пено, З. (2009). Христос — Нова твар (Аспекти православне космологије и антропологије). Фоча–Острог: Дис публик.
- Флоровский, Г. (1992). Восточные отцы IV века (2-ое изд.). Москва: МП „Паломник”.
- Ћурић, Ж. (2003). Сотириолошке претпоставке учења Св. Атанасија Александријског о стварању света и рађању Сина. Београд: Богословски факултет Српске православне цркве; Информативна служба Српске православне цркве; Смедерево: Народна библиотека; Гимназија.