ВРАЊАНСКА ПЕСМА КАО ЕКСПРЕСИВНИ ЖАНР

Музички Талас 54 (2025) (стр. 50-103) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Сузана Арсић 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/MT54.050A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Током 2010. и 2012. године започела сам истраживање врањанског мелоса и сакупила и транскрибовала 56 песама, дакле, из краја из којег и сама потичем. Драгоцене информације које сам добила од интерпретатора – извођача тадашње врањанске градске песме усмериле су моје истраживање јер сам уочила да се Врање као изузетно чулна средина везује за посебну експресивност песама неодвојивих од осећања мерака, севдаха и дерта. Због тога се у уводним поглављима првог дела овог рада осврћем најпре на музичку културу Врања у време Боре Станковића као и на његов утицај у одређивању специфичног географског и музичко-културног простора овог подручја. Затим следи анализа музичко-поетских компоненти записа, њихов поетско-структурни план, метро-ритмичко обликовање и анализа мелодија сакупљених песама у хемиолној метрици и дистрибутивном ритмичком систему, као и у парландо-рубато ритмичком систему. Повезивање самих мелодија песама са осећањима и музичким гестовима које оне производе било је пресудно да други део ове студије (који објављујемо у следећем броју часописа) усмерим на процес музичке семиозе, односно на утврђивање поменутих музичких гестова из аспекта методе Роберта Хатена. У прилогу на крају рада налазе се нотни примери свих сакупљених песама.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

врањанска песма, Бора Станковић, Врање, хемиолска метрика, експресивни жанр

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Бабић, Драган (2004): Прича о српској труби, Београдска књига, Београд.
  • Бајић, Весна (2006): Од оригиналног записа традиционалне музике и игре ка преради, обради и композицији; музичко и играчко наслеђе у културно-уметничким друштвима и образовним институцијама у Србији, дипломски рад одбрањен на ФМУ, Београд, рукопис.
  • Васић Оливера (2005): „Утицај истока и запада на градске игре Србије“, Етнокореологија; сећање, Арт график, Београд, 51–58.
  • Васић, Оливера (2005): „Игра и њен преображај на примеру игара чочек и шота“, Етнокореологија, опсатајње, Арт график, Београд, 51–56.
  • Velš, Volfgang (2001): „Тranskulturalnost: forma današnjih kultura koja se menja“, Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, br. 102, 70–80.
  • Влатковић, Драгољуб (1974): „Хронологија важнијих догађаја из живота и стваралаштва Борисава Станковића“, Печат: прозни радови, фрагменти, чланци, прилози, библиографија, Посвета, Београд, 190–191.
  • Вујаклија, Милан (1986): Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд.
  • Вукановић, Татомир (1987): Музичка култура у старом Врању, Штампарија Нова Југославија, Врање.
  • Големовић, Димитрије (2000): Рефрен у народном певању, од обреда до забаве, Академија уметности, Бања Лука.
  • Golemović, Dimitrije (2005): „Mesto i uloga limenih duvačkih instrumenata u narodnoj muzičkoj praksi Srbije“, Etnomuzikološki ogledi, Biblioteka XX vek, Beograd, 211–226.
  • Dević, Dragoslav (1977): Etnomuzikologija, III deo (skripta), Beograd, 220.
  • Девић Драгослав (1997): „Стилско-генетска особеност тоналног односа у српским народним песмама“, Пети међународни симпозијум Фолклор-уметност дело, Изузетност и сапостојање, ФМУ, Београд, 218.
  • Димитријевић, Јелена (1897): Писма из Ниша о харемима, Београд.
  • Дучић, Јован (2008): „Борисав Станковић“, у: Борисав Станковић; Изабрана дела (уред. Трифуновић, Момчило), PARNAS BOOK; KONTEXT, Ваљево, 5, 10, 11, 13, 15.
  • Живчић, Ана (2012): Интонациона обележја песама Срба на Пештерско-сјеничкој висоравни; прилог проучавању вокалних дијалеката југозападне Србије, мастер рад одбрањен на ФМУ, Београд, рукопис.
  • Зиројевић, Олга (1968): „Сумарни преглед врањског кадилука 1530/1531 године“, Врањски гласник IV, Народни музеј, Врање, 417.
  • Златановић, Мочило (1985): „Драгутин Илић и врањска народна песма“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXXIII, св. 2, Матица Српска, Нови Сад, 415–418.
  • Златановић, Момчило (1973): „Један осврт на врањску поезију са историјском тематиком“, Развитак, бр. 11–12, Београд, 85–96.
  • Златановић, Момчило (1982): Народно песништво јужне Србије, Народни музеј, Врање.
  • Златановић, Момчило (1967): „Однос између Турака и хришћана у песмама које се певају у Врању и околини“, Врањански гласник, књ. 3, Народни музеј у Врању, Врање, 299–306.
  • Златановић, Момчило (1982): „Песме и певање у Певцима Борисава Станковића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXX, св. 3, Матица Српска, Нови Сад, 435–440.
  • Златановић, Момчило (1978): „Севдалинке у градовима на југу Србије (Пролегомена за студију)“, сепарат из Лесковачког зборника, свеска XVIII, Лесковац, 233–239.
  • Златановић, Момчило (2006): „Традиција и историја“, Врањске књиге, Врање, 130.
  • Златановић, Момчило (1993): „Уводне напомене“, Врање кроз векове; избор радова I, СО Врање – главни одбор за обележавање девет векова Врања, Врање, 5–13.
  • Златановић, Сања (2003): Свадба – прича о идентитету; Врање и околина, Етнографски институт САНУ, Београд.
  • Златановић, Сања (2009): „Књижевно дело Боре Станковића и Врање: идентитетске стратегије, дискурси и праксе“, ГЕИ САНУ; LVII/1, Београд, 51–59.
  • Јанковић, Љубица и Даница (1951): Народне игре, Београд.
  • Lundberg, Dan, Krister Malm, and Owe Ronstrom (2003): Music, Media, Multiculture; Changing Musicscapes, Tryck: Prajett, Landscrona.
  • Maretić, Tomo (1907): „Metrika naših narodnih pjesama“, Rad JAZU, knjiga 168, Zagreb, 25.
  • Маринковић, Радован и Предраг Раовић (1980): Сабор трубача Гуча, Дом културе, Гуча.
  • М. Ј., (1968): „Севдах прославио Врање“, Слободна реч (31. децембар), 3.
  • Monelle, Raymond (1992): Linguistic and semiotics in Music, Harwood Academic publishers, New York.
  • Новаковић, Стојан (1879): „Ново Брдо и Врањанско поморавље у историји српској XIV и XV века“, Годишњица Николе Чупића, год. III, Београд, 273–274.
  • Обрадовић, Милица (2009): Какав је то „звук јужног ветра“? (са освртом на феномен мелоса у новокомпонованој музици), семинарски рад одбрањен на ФМУ, Београд, рукопис.
  • Радиновић, Сања (2011): Облик и реч; закономерности мелопоетског обликовања српских народних песама као основа за методологију формалне анализе, ФМУ, Београд.
  • Радиновић, Сања (2010): „Хемиолска метрика (асиметрични ритам) у српском музичком наслеђу – ’аутентичан’ феномен или резултат акултурације?“, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, књ. 43, Матица Српска, Нови Сад, 7–22.
  • Ракочевић Селена (2002): Вокална традиција Срба у Доњем Банату, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
  • Саид, Едвард (2000): Оријентализам, Чигоја штампа, Београд.
  • Симоновић, Риста (1982): Врањанска грађанска касина између два светска рата, Врање.
  • Stojanovski, Aleksandar (1985): Vranjski kadiluk u XVI veku, Narodni muzej, Vranje.
  • Стојковић, Веселинка (2005): Књига утисака; етно-кућа Боре Станковића, Народни музеј, Врање.
  • Тодорова, Марија (1999): Имагинарни Балкан, Библиотека XX век, Београд.
  • Тадић, Адам и др. (2010): Гуча, пола века сабора трубача (1961–2010), Центар за културу, спорт и туризам, Принцип прес, Београд.
  • Трифуновски, Јован, Ф. (1954): „Врање“, Годишен зборник на Филозофскиот Факултет на Универзитетот во Скопје, Природно-математички одел, књ. 7, Печатница на Филозофскиот факултет, Скопје, 131.
  • Хаџивасиљевић, Јован (1993): „Ка историји града Врања и његове околине“, Врање кроз векове; избор радова I, СО Врање – Главни одбор за обележавање девет векова Врања, Врање.
  • Хаџиманов, Васил (1969): „Метроритмичката седморка во македонскиот мелос“, Македонски фолклор, год. 2, бр. 3–4, Скопје, 283–291.
  • Црњански, Наташа (2010): „Од геста до значења у музици; кроки теорије о музичком гесту“, Зборник Матице Српске за сценске уметности и музику, бр. 43, Матица Српска, Нови Сад, 23–32.
  • Škaljić, Abdulah (1989): Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, šesto izdanje, Svjetlost, Sarajevo.
  • Шкаљић, Абдулах (1965): „Успео наступ ’Севдаха’ на Ташмајдану“, Слободна реч, 18. јун, 4.