Гласник права 2 (2020), (стр. 37-50)
АУТОР: Јелена Чановић
Е-АДРЕСА: jcanovic@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.1102.37C
САЖЕТАК:
Предмет овог рада је процесноправни институт који је креирала теорија цивилне процедуре, а који је с обзиром на постојеће материјалноправне ситуације препознат у судској пракси и који је потом нормиран Законом о парничном поступку из 2011. године. Интервенцијско дејство правноснажне пресуде донете између оригинерних странака у претходној парници, представља посебно дејство у потоњој, новој парници између странке и трећег лица (умешача, али и трећег лица обавештеног о парници и именованог претходника). Као специфично дејство пресуде одликује се бројним карактеристикама, па су у раду анализирана питања које се тичу суштине, субјективних и објективних граница интервенцијског дејства, услова под којима оно наступа, као и услова за успех приговора којим се то дејство отклања.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
умешач, интервенцијско дејство пресуде, субјективне и објективне границе, приговор несавесног вођења парнице