Гласник права 2 (2021), (стр. 37-53)
АУТОР: Јакуб Лековић
Е-АДРЕСА: jakub.lekovic@gmail.com
DOI: 10.46793/GP.1202.037L
САЖЕТАК:
Уставним реформама 2017.године у Републици Турској је настављено са приметном тенденцијом јачања извршне власти оличене у институцији шефа државе. Коначно је ова институција уставно дизајнирана у облику који изазива значајне расправе у правној и политичкој јавности, што предметно интересовање чини додатно провокативним и атрактивним. У раду се настоји изложити разумевање постојећег система власти у Турској са доминантном позицијом институције председника Републике. У циљу заокруживања објективне представе о централном истраживању, претходно је потребно извршити анализу развоја новије турске уставне историје током овог века и истражити персонални елемент институције шефа државе препознатљив у актуелном председнику, Реџепу Таипу Ердогану.Да би се потпуније овладало предметним проблемом, потребно је одговарајућу пажњу посветити и институцији војске.У коначном, закључни епилог спроведеног истраживања може бити прилог расправама о квалификацији типа система власти предметне државе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Турска, устав, Ердоган, реформа, председнички систем.